Ni televizija ni sve moćniji internet nisu uništili bioskope u Norveškoj, kako su predviđale pesimističke slutnje. Naprotiv, bioskopske mreže se šire (privatne, opštinske, vojne), broj gledalaca raste, otvaraju se specijalizovane bioskopske sale. Bioskopi su najpopularnija kulturna odredišta Norvežana, znatno ispred pozorišta, opere, izložbi, književnih i drugih kulturnih zbivanja. Zvanična statistika kaže da je 70 norveškog stanovništva bilo jednom ili više puta u bioskopu u toku godine, jedan od četvoro Norvežana odlazi mesečno u bioskop, žene više vole filmove od „jačeg pola”, bioskopsku publiku većinom čine obrazovani gledaoci i naravno oni sa dubljim džepom.
Norveški kinooperateri raspolažu specijalnim salama za bebe, postoje bioskopi za žene i muškarce koji vole da pletu, vezu, heklaju ili štrikaju dok gledaju filmove kao i projekcije za seniore. Od nedavno, bioskopski meni proširen je za posebnu sortu ljubitelja sedme umetnosti, bolje reći specijalnu rasu gledalaca.
Elem, tog pretposlednjeg avgustovskog dana, u popularnom bioskopu „Ringen”, u severnom predgrađu Osla, bilo je bučno, svečano i nesvakidašnje. Na specijalnu premijeru ne baš tako novog filma „Srce psa” („Heart of a dog”, 2015) poznate muzičke i performans umetnice Lori Anderson publika je, uz pratnju ljudske rase, stigla vezana na lancima, povocima, u naručju. Dok su gazde ponosno pozirale na crvenom tepihu, ostali deo publike se uporno otimao, propinjao na prednje noge, mnogi su režali, lajali, njuškali, skičali, grebali po tepihu, penili, pokušavajući da dohvate i zagrizu one malo mirnije i gledaoce sitnije rase.
–Av, av, av – dohvatila je mikrofon Marijane Zeka, šef bioskopa „Ringen” u Oslu, pozdravljajući onomatopejom prisutne gledaoce u sali. Usledio je gromki odgovor, salom se prolomio lavež pasa gotovo svih rasa. Salve laveža označile su da je prvi kino za pse u Norveškoj i zvanično otvoren, javio je „Aftenposten”, ovdašnji najstariji i najuticajniji dnevni list.
Pseći bioskopi postaju popularni u pojedinim delovima sveta, ponajviše u Austriji i Engleskoj, tvrdi novinar „Aftenpostena”, javljajući da su meka kožna sedišta u sali bioskopa „Ringen” bila gotovo popunjena šapama i njuškama. Gazde su dobile pravo da kazne izgrednike, da na kratko izvedu nemirne i nekulturne posmatrače.
Četvoronošci su se primirili i utišali sa prvim sekvencama i muzičkim taktovima iz filma „Srce psa”. Nestrpljivo su čekali da vide nežnu srceparajuću priču o vezi čoveka i psa, o ljubavi i smrti. Nastala je pasja tišina. Svetla su pogašena, svi su pažljivo piljili u čarobno bioskopsko platno. Na momente se mogla čuti samo po koja zalutala buva u kosi čupavih ljubitelja sedme umetnosti. Gazde su ljubimcima obezbedili pseće kokice i slatkiše, da se osećaju kao i sav normalan bioskopski svet.
Nauka i praksa potvrđuju da psi vole televiziju, naročito filmove. Ovi kućni ljubimci su odana, verna i nadasve perspektivna bioskopska publika. Poznati švedski dramski pisac i slikar August Strindberg, osnivač modernog švedskog pozorišta, rekao je jednom prilikom: „Prezirem ljude koji drže pse. Oni su kukavice koje nemaju hrabrosti da ujedaju lično!”
U Norveškoj ne haju za opasku iz komšiluka. Prema podacima ovdašnjeg kinološkog kluba, na području Norveške registrovano je oko 560.000 pasa, a zastupljeno je oko 250 rasa. Zlobnici i cinici kažu da su zato psi unosna i isplativa ciljna grupa kinooperatera. Na kraju krajeva, bar su zahvalni i skromni kao bioskopska publika, ne zakeraju mnogo, ne kritikuju filmove i bioskopske sale, ne pretresaju stanje u kinematografiji. Jedino što malo češće umeju da lanu.
(Radovan Pavlović, Politika)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com