Ogromna rupa, koja izgleda kao prizor iz naučno-fantastičnih filmova, nalazi se u najslabije naseljenom području Rusije, 8.050 kilometara istočno od Moskve.
Mir ili Mirni je svetsko čudo čovekovih ruku delo i pravi dokaz koliko ljubav prema dijamantima može daleko da ide.
Džinovska rupa široka je više od kilometra (1.200 metara) i duboka 525 metra. Da nije rudnika, ne bi bilo ni grada kom i duguje ime – Mirni. Nastao je pedesetih godina prošlog veka, nakon što je otkriveno da je Jakutija obećana zemlja dijamanata.
Ekspedicija na istok Sibira, s Jurijem Kabardinom na čelu, ispostavila se kao jedna od najisplativijih u istoriji jer je otkrićem tragova kimberlita koji ukazuju na tlo bogato dijamantima Sovjetski Savez postao dom najvrednijoj rupi na svetu.
Mirni je ubrzo privukao stanovništvo koje je u sibirsku hladnoću dovela želja za bogatstvom, a do šezdesetih je rudnik postao najveći u SSSR-u, prenosi Express.hr.
Iznad rudnika ne lete helikopteri, jer ih može usisati
Godišnje se iz Mirnog izvlačilo dve tone dijamanata, bez obzira na temperature koje su se spuštale 40 stepeni ispod nule i tlo koje je smrznuto veći deo godine, a leti se pretvara u močvaru. Tokom kopanja mašine su nemilosrdno pucale.
Okvirno se procenjuje da je izvađeno dijamanata u vrednosti od oko 17 milijardi dolara. Najveći pronađeni dijamant veličine je loptice za golf, ali nikada nije ponuđen na prodaju već se čuva u Državnom trezoru dijamanata u Kremlju. Posle Drugog svetskog rata, Rusiji je upravo zarada od dijamanata pomogla da ponovo stane na noge.
Helikopteri se ne usuđuju da lete iznad rupe zbog razlika u temperaturi i upozorenja da bi ih mogla usisati, mada takvi slučajevi još nisu zabeleženi. Zbog neobičnih zvukova koji dopiru iz dubina rudnika, nastaju brojne teorije o čemu se radi, a mnogi veruju da je rupa svojevrsna veza s mračnim podzemljem.
Vlasnik Mira ruska je kompanija Alrosa, koja proizvodi oko četvrtine svetske količine dijamanata. Nakon zatvaranja zbog poplava, rudnik i dalje delimično radi, iako ne kao u slavnim danima. Dijamanti se vade u mreži podzemnih tunela.
Osim žestoko teških uslova za život, Mirni se minimalno razvijao iz dva glavna razloga. Prvi je zato jer grad postoji samo iz jednog razloga – radi rudnika dijamanata u vlasništvu kompanije Alrosa, jedne od najvećih na svetu koje se bave dijamantima.
Na vrhuncu proizvodnje, Alrosa je ubirala više od 10 miliona karata godišnje, što ga čini jednim od najproduktivnijih rudnika na svetu. Godine 2004. došli su najdublje što su mogli doći, kada je počelo lagano zatvaranje rudnika i njegovo potpuno gašenje.
Grad je predaleko od ‘ostatka države’
Iz Alrose su najavili da će u rudniku napraviti futuristički podzemni grad u kojem će moći da živi 10.000 ljudi. Od najave je prošlo deset godina i sve je ostalo samo na tome, iako procene pokazuju da bi u rudnik mogao da stane neboder od 150 spratova.
Po veličini se može uporediti jedino s rudnikom bakra Bingam u američkoj saveznoj državi Juti. Prečnik „rupe“ Mirni je 1.2 kilometra, a dubina je 524 metara.
Drugi razlog zašto se grad nije preterano razvio jeste to što je „odvojen“ od ostatka države, i to ne samo u pogledu svoje lokacije. U Rusiji postoji nekoliko „zatvorenih gradova“ koje ne smeju da posećuju ni ruski turisti, a kamoli stranci. Cena života u gradu je visoka jer se sve mora uvoziti, a Alrosa je stanovnike privlačila isključivo obećanjima o višim platama u rudniku dijamanata.
Neki radnici su bili sezonci, pa su radili tri do četiri meseca, pokupili zaradu i otišli. Drugi su došli s celim porodicama. Žene su imale poslove u obradi već izvađenog kamenja, a deca i mladi su imali mogućnost da studiraju na fakultetu koji se specijalizovao za rude i geologiju.
U mnogim porodicama rudarenje je posao koji se prenosi s kolena na koleno, posebno zato što se u ovom gradu ništa drugo preterano ni ne isplati.
Mirni pokušava da otvori svoja vrata budućnosti, pa će univerzitet tako nuditi nove smerove studija. Iako grad trenutno ima samo nekoliko hotela, sve je više soba na Airbnb-ju.
Grad liči na kosmopolitsku sredinu barem toliko što ima japanski restoran i kebabe, a naravno i veliki muzej dijamanata.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com