Arktički grad Longjirbijen u norveškom arhipelagu Svalbard poduzeo je neke neobične pravne korake kako bi zabranio smrt.
Naime, od 1950. apsolutno je protivzakonito umreti u tome gradu. Čak i ako ste tamo živeli celi život, u slučaju dijagnoze teške i smrtonosne bolesti biće vam organizovan prevoz sa ostrva i svoje poslednje dane moraćete da provedete negde drugde.
U slučaju iznenadne smrti, što se retko događa zbog velikog praćenja zdravlja, telo se brzinski prevozi negde drugde, gde će biti i sahranjeno, prenosi Express.
Zašto su Norvežani uveli tako bizaran zakon? Iako zvuči uznemirujuće, cilj je da se zaštiti ostatak stanovništva. Sredinom prošlog veka otkriveno je da se tela sahranjena na lokalnom groblju ne raspadaju već dugotrajno smrzavaju u zemlji, zahvaljujući permafrostu tj. stalno smrznutom tlu.
Kao rezultat toga, smrtonosni virusi zarobljeni u telu preminulog mogu preživeti, ali i zaraziti ostatak ljudi usled topljenja permafrosta. Iako zvuči kao scenario iz apokaliptičnih filmova, to nije naučna fantastika, jer se nešto slično već dogodilo.
U avgustu 2016. došlo je do izbijanja antraksa u severnom Sibiru, zbog čega je jedan dečak umro, a 90 ljudi je hospitalizovano u teškom stanju. Ljudi nisu bili jedine žrtve, već su naučnici potvrdili da je oko 2300 jelena umrlo od antraksa. Do epidemije je došlo zbog velikog toolotnog talasa 2016., a poslednje zagrevanje sličnih razmera pre toga dogodio se 1941. godine.
Nedavno su naučnici pronašli tragove španske groznice u plućima njenih žrtava, a uzorci tela pronađeni su sačuvani u permafrostu Aljaske, gde se nalaze još od 1918., piše IFL Science.
Iako se ne može tačno utvrditi koliki stvarni zdravstveni rizik preti iz virusa i bakterija u leševima, zna se da su neki virusi poput antraksa dugotrajno opasni, i preko 100 godina.
Međtum, zakon koji je zabranio smrt nije jedina neobičajenost Longjirbijena, koji se nalazi tačno na pola puta između norveške obale i severnog pola.
https://www.instagram.com/p/B1FvNkVFnMx/
Među stanovnicima grada nema starosedelaca, a iako u gradu žive porodice koje su tu već nekoliko generacija, većina ljudi se ne zadržava tamo. Najraniji stanovnici bili su rudari uglja, po čijem je pronalasku i grad osnovan.
Kako nema velike tradicije života u gradu, nije došlo ni do imenovanja ulica, već se služe praktičnošću – ulice imaju samo brojeve.
U Longjirbijenu od kraja oktobra do sredine marta vlada potpuni mrak, poznat i kao polarna noć. Zbog toga je ovo mesto i turistička atrakcija, jer je odlično za razgledavanje fenomena aurore borealis.
Za razliku od polarne svetlosti, u gradu teško da ćete videti mačku. Ne drže ih kao kućne ljubimce, a nema ni divljih mački. Razlog nije antipatija prema tim životinjama, već veliki broj arktičkih ptica čije je stanište Svalbard. Da ne bi ugrozile njihove živote, vlasti su zabranile držanje mački.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com