S obzirom da smo toliko fascinirani mozgom, čudno je da zapravo znamo toliko malo o ovom organu. A još gore je to da i ono malo što „znamo“ većinom nije istinito. Filmovi i marketing su zaslužni za proširenje mnogih zabluda o mozgu, a evo 10 najpopularnijih.
1. Koristimo li samo 10 procenata mozga?
PET skenovi i magnetska rezonanca otkrivaju da koristimo celi mozak, a i najprostiji zadaci koriste više od 10 odsto mozga. Kada se uzme u obzir da mozak koristi oko 20 procenata energije tela, bilo bi jako neefikasno koristiti samo 10 procenata mogućnosti ovog organa.
2. Opadaju li sa starenjem i moždane funkcije?
Iako je istina da pojedine funkcije mozga slabe sa starenjem, neke od njih se čak poboljšavaju kako vreme prolazi. Na primer, vokabular ili količina reči koje koristimo generalno se povećava sa godinama. Rešavanje konflikta i emocionalna regulacija takođe postaju kvalitetniji što smo stariji.
3. Oštećenja mozga su uvek trajna?
Naš mozak se ne rađa sa ograničenim brojem ćelija već se taj broj obnavlja sve do smrti. Neki neuroni umiru, ali novi se stvaraju čak i ako ste u dobi od 80 godina.
Kada se čoveku desi ozleda mozga, on može da izgubi sposobnost hodanja ili pričanja, ali s vremenom i vežbom (čak i kada nedostaje značajan komad mozga) ove funkcije se mogu vratiti jer mozak gradi nove veze na drugim mestima i „preusmerava“ ove funkcije. Ovo se zove „plastičnost“ mozga.
Poznat je slučaj devojčice po imenu Christina Santhouse kojoj su doktori morali odstraniti polovinu mozga (jer je imala retku bolest mozga – Rasmusenov encefalitis i konstantne napade). Devojčica se oporavila i nastavila funcionisati i živeti sasvim normalno.
4. Mozak je statičan i ne menja se?
Jedan od najčešćih mitova je da za svaku funkciju postoji specifični deo mozga koji tu funkciju obavlja i da se to ne može promeniti. Ovo nije istina. Mozak je zapravo jako fleksibilan organ.
Dva ili više delova mozga mogu zajedno učestvovati u jednoj radnji, a nekada se delovi mozga koji se ne koriste, radi npr. invaliditeta mogu početi „programirati“ za poboljšanje drugih funkcija.
5. Leva strana mozga je organizovana i robotska, a desna je kreativna?
Ovo je možda najčešći mit o mozgu. Mnogi veruju da su oni kojima je leva polutka mozga dominantna logični, hladni i organizovani, a oni kojima je desna strana mozga dominantna – kreativni, muzikalni, likovnjaci i umetničke duše.
Čak se govori i o „zarobljenicima leve polutke mozga“. Ovo su sve neistine koje nemaju nikakve osnove u istraživanju i ne uče se ni na jednom ozbiljnom fakultetu psihologije.
Polutke mozga su povezane delom koji se naziva corpus callosum. Kada obavljamo neki kreativan posao, obe strane mozga učestvuju i komuniciraju jedna sa drugom velikom brzinom.
Ne postoje nikakvi dokazi da su neke osobe levo-dominantne, a neke desno-dominantne što se tiče mozga. Svi koristimo obe strane mozga.
6. Pamćenje je 100-procentno tačan opis nekog događaja ili doživljaja?
Iako neki ljudi imaju bolju memoriju od drugih, ničije pamćenje nije savršeno. Svakim novim prisećanjem dodajemo neke sitne elemente tom sećanju. S vremenom se naše sećanje nekog događaja može značajno izmeniti.
Zbog ovoga fenomena na suđenjima od 10 svedoka pljačke ili ubistva često svaki ima svoju priču o onome što se desilo, a što je duže vremena prošlo od događaja to se više sećanje izmenilo.
7. Ako detetu puštate klasičnu muziku da sluša, ono će imati veći IQ?
Iako je primamljivo verovati u „Mocartov efekt“, nema čvrstih dokaza da slušanje klasične muzike može učiniti bebu inteligentnijom. Cela zabluda u vezi sa ovim krenula je sa jednom studijom koja je pokazala da odrasli nakon slušanja Mocarta imaju bolje rezultate na jednoj vrsti zadataka – specijalno temporalnim testovima.
Iz toga su se izrodile ideje i načini zarade na ljudima prodavanjem knjiga i CD-ova sa klasičnom muzikom sa obećanjem visokog IQ-a. Nekoliko obimnih studija nakon toga nije uspelo da dokaže da ova vrsta muzike povećava IQ.
A i učinak u prvobitnoj studiji se odnosio samo na odrasle osobe i trajao je samo 12 minuta nakon slušanja. Takođe se odnosio samo na jednu vrstu testa, a ne na generalnu inteligenciju.
8. Igre mozgalice poboljšavaju inteligenciju i memoriju?
U jednoj studiji koju je sponzorisao britanski BBC učestovalo je 8600 osoba od 18-60 godina. Igrali su logičke i misaone igre 10 minuta na dan, tri puta sedmično. Po završetku studije (nakon 6 nedjelja) nisu imali ništa veći IQ nego kontrolna grupa koja uopšte nije igrala igre.
Činjenica je samo da mozgalice pomažu ljudima „da ubiju vreme“ pa i na taj način „da zaposle“ mozak i odvrate od razmišljanja o tegobama svakodnevice.
9. Koeficijent inteligencije ostaje isti celog života?
Ideja da IQ ostaje isti tokom života opovrgnuta je dugogoišnjim testiranjem studenata. Oko 9 procenata studenata je pokazalo promene od čak 15 poena u periodu od 4 godine.
Također je poznat i Flynn-ov efekt, tj. činjenica da prosečni IQ u celom svetu raste od 1930. godine do danas. Testovi se standardizuju tako da srednji IQ uvek bude 100, ali kada današnji ljudi rade stare testove po starim pravilima, gotovo uvek imaju bolje rezultate nego ljudi od pre 20 ili 30 godina.
10. Mozak radi bolje pod pritiskom
Iako nas pritisak rokova može motivisati da radimo jače, ovaj pritisak ne rezultuje boljim performansama mozga. Zapravo je mnogo verovatnije da će pod pritiskom mozak lošije funkcionisati.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com