Da li znate koja je jedina srpska reč koja je ušla u mnoge svetske jezike?
U pitanju je reč „vampir“.
Ova mračna i mistična reč pronašla je svoje mesto u engleskom, nemačkom, francuskom i mnogim drugim jezicima, a njena priča vodi nas duboko u narodna verovanja i legende Balkana.
Kako je „vampir“ postao svetski fenomen? Instagram stranica Poreklo reči otkrila je šta je istina.
„Reč „vampir“ se razvila iz reči „upir“ koja je nastala verovatno od slovenske konstrukcije o+pyr što znači „nije spaljen“. Stari Sloveni su, naime, palili svoje mrtve, a verovalo se da se, oni koji nisu ritualno spaljeni, vraćaju među žive.
Prvi pisani podaci o verovanju u vukodlake-vampire među Srbima potiču još iz 13. veka. O ubijanju vampira govori se i u Zakoniku cara Dušana iz 1349. godine u članu 20: „O vračima, koji tela mrtvih spaljuju“.
Tokom 1727. godine, zabeleženo je ime vampira, srpskog hajduka Pavla, koji se nakon smrti pričinjavao meštanima, posećivao ih i davio, nakon čega četvoro ljudi, koji su ga videli, umire nejasnom smrću, a sve se završava otkopavanjem i probadanjem njegovog leša kolcem.
Prvo pominjanje vampira u zapadnoj Evropi bilo je 21. jula 1725. godine u Bečkom dnevniku gde se izveštavalo o smrti Petra Blagojevića iz srpskog sela Kisiljevo. Za njim je nakon nekoliko nedelja umrlo još devet osoba. Svi su na samrti izjavljivali da se pokojnik povamipirio i dolazio da ih davi i sisa im krv.
Nakon toga, naređeno je da se otvori kovčeg mrtvaka. Telo je, navodno, bilo u potpunosti očuvano, a usta su mu bila puna sveže krvi. Kada su mu zaboli kolac u srce, krv mu je potekla i na nos i na uši. Telo su nakon ovoga spalili, a austrijski carski oficir sastavio je izveštaj i poslao ga u Beč gde je izazvao senzaciju u štampi i u naučnim krugovima.
„Tako se naša reč „vampir“ preko nemačkog otisnula u druge jezike“, pisalo je u objavi Instagram stranice.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com