Ova srpska reč, koja odiše velom tajne i misterije, našla je svoje mesto ne samo u engleskom, već i u nemačkom, francuskom i mnogim drugim jezicima sveta, a za njeno poreklo vezuju se brojne legende i narodna verovanja Balkana…
U pitanju je reč „vampir“, a kako je ona ušla u mnoge svetske jezike otkrila je Instagram stranica Porijeklo riječi, piše rtcg.me.
Kako je reč „vampir“ ušla u mnoge svetske jezike
Reč „vampir“ razvila se od reči „upir“, koja je verovatno nastala od slovenske konstrukcije o+pir, što znači „nespaljen“. Naime, stari Sloveni su svoje mrtve spaljivali, a verovalo se da se oni koji nisu ritualno spaljivani vraćaju živima.
Prvi pisani podaci o verovanju u vukodlake-vampire datiraju iz 13. veka. Ubistvo vampira pominje se i u Zakoniku cara Dušana iz 1349. godine u članu 20: „O vračarama, koji spaljuju tela mrtvih“.
Tokom 1727. godine zabeleženo je ime vampira, srpskog hajduka Pavla.
Prvi pomen vampira u zapadnoj Evropi je 21. jula 1725. godine u Bečkom dnevniku, gde je zabeležena pogibija Petra Blagojevića iz srpskog sela Kisiljeva. Nekoliko nedelja kasnije posle njega je umrlo još devetoro ljudi. Svi su na samrti izjavili da se pokojnik povampirio i da dolazi da ih zadavi i popije im krv.
(Danas)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com