Mnogi će kao najgore razdoblje života na Zemlji navesti sredinu 14. veka kada je kuga obrisala pola Evrope, drugima je to Prvi svetski rat i smrt 50-100 miliona ljudi, većinom odraslog stanovništva. Ali ukoliko pitate istoričara Majkla Mekormika, on zna tačnu najgoru godinu kada je život na Zemlji bio najnepodnošljiviji – 536.
Tajanstvena magla uronila je Evropu, Bliski Istok i delove Azije u mrak, danju i noću – tokom 18 meseci.
Najgora godina u ljudskoj istoriji
– Jer sunce je davalo svoju svetlost bez sjaja, poput meseca, tokom cele godine – napisao je vizantijski istoričar Prokopije. Temperature u leto 536. godine pale su od 1,5 ° C do 2,5 ° C, što je pokrenulo najhladniju deceniju u poslednjih 2300 godina.
Tog leta sneg je pao u Kini; usevi su propali; ljudi gladovali. Irske hronike beleže „nestašicu hleba iz godina 536–539“. Te 541. godine, burbonska kuga pogodila je rimsku luku Peluzijum u Egiptu. Ono što se nazvalo Justinijanovom kugom, brzo se širilo, uništavajući jednu trećinu do polovine stanovništva istočnog Rimskog carstva i ubrzavajući njegov kolaps, kaže Mekormik.
Zbog čega je nastala magla?
Istoričari već odavno znaju da je sredina šestog veka bila mračno doba, ali izvor misterioznih oblaka već dugo predstavlja zagonetku. Sada je precizna analiza leda sa švajcarskog glečera od strane tima koji su predvodili Mekormik i Pol Majevski sa Instituta za klimatske promene na jednom Univerzitetu, otkrila krivca.
Tim je izvestio da je kataklizmična vulkanska erupcija na Islandu izbacila pepeo preko severne hemisfere početkom 536. Usledile su još dve masovne erupcije, 540. i 547. Ponovljeni udarci, praćeni kugom, uronili su Evropu u ekonomsku stagnaciju koja je trajala do 640. godine.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com