Ovo je Hose Alberto „Pepe“ Muhika Cordano.
Ima 79 godina.
Predsednik je Urugvaja.
Poseduje palatu ali u njoj ne živi – tokom hladnih dana tamo borave beskućnici i njihove porodice.
Sa suprugom živi na farmi u Montevideu.
Od svih predsednika na svetu, Hose Alberto Muhika razlikuje se najviše po tome što tvrdi da je „bogat” iako ga u celom svetu znaju kao „najsiromašnijeg predsednika na planeti”.
Otkako je izabran na čelo Urugvaja 2010. godine, ovaj bivši gerilac sa 14 godina zatvorskog staža provedenih u tamnicama vojne diktature, 90 odsto svoje mesečne predsedničke plate od oko 10.000 evra poklanja fondu za izgradnju stanova samohranim majkama.
Ostaje mu hiljadu evra od kojih živi, i od toga deo uspeva da stavi u banku „za crne dane”.
Predsednik Urugvaja tvrdi da i dalje ima više nego što mu treba. „Dobro mi je sa toliko novca. Mora da bude, jer znam koliko Urugvajaca preživljava sa mnogo manje“.
Od kada je Muhika došao na vlast njegova zemlja se smatra jednom od najmanje korumpiranih na svetu! Nije ni čudo, kada im šef države nema mnogo novca u banci, niti bilo kakav dug, a zadovoljstvo pronalazi u porodičnom životu i društvu svog ljubimca psa Manuele.
Najavio je da će, po isteku predsedničkog mandata, usvojiti tridesetak mališana i na svojoj farmi ih učiti da se bave poljoprivredom.
Živi u maloj kući čiju baštu koristi za uzgajanje cveća, vozi stari „folksvagen” iz 1986, jede po nekim običnim seoskim kafanama iako je njegova zemlja poznata kao latinoamerička Švajcarska.
Urugvaj je najmanja država Južne Amerike, posle Surinama. Ipak, ova zemlja je treća po razvijenosti na kontinentu, a ne samo da je uspela da izbegne svetsku ekonomsku krizu, već njena ekonomija ima pozitivan trend.
Urugvajski predsednik veruje da je za očuvanje životne sredine najvažniji elemenat ljudska sreća. Ne može da se načudi što se tekovine teško izvojevane radničke borbe za osmočasovni radni dan tako lako bacaju u vodu, samo da bi se otplatili krediti za auto, motor, ili vikendicu.
„A kada se osvrnete, shvatite da je život prošao i da ste reumatični starac, kao što sam ja. Razvoj ne može biti protiv ljudske sreće, već mora da se odvija u njenu korist. Mora da donese više ljubavi, više prijatelja, brige o deci…”
Za njega „siromašni su oni kojima je stalno potrebno nešto što je u stvari nepotrebno. Oni nikad nisu zadovoljni jer bi uvek još nešto da imaju.“
Pogledajte dokumentarni film o ovom divnom, skromnom čoveku, snimljen u njegovoj „palati“:
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com