NASA-in rover Perseverance sleteo je na Mars pre samo 10 meseci. Naučnici su objavili da je već otkrio nešto potpuno neočekivano.
https://twitter.com/AbdullahNuriyya/status/1471477196959137802
Naime, otkrio je da je na mestu drevnog jezera na Marsu nekad tekla vulkanska lava.
Kako javlja CNN, najnovije otkriće rovera Perseverance pokazuje da je korito jezera po kojem se vozi od sletanja formirala tečna vulkanska lava. NASA-ini naučnici kažu da je to „potpuno neočekivano“. Ranije se mislilo da je kamenje na dnu korita, koje je Perseverance snimio, sedimentarnog porekla.
Pokazalo se da je kamenje koje je Perseverance dosad istraživao integrisalo s vodom više puta, a deo uzoraka sadržao je organske molekule.
Ta otkrića bi mogla naučnicima da pomognu da stvore sliku vremenskog toka onog što se događalo u Jezeru, kako je nazvan krater u koji je sleteo Perseverance, ali bi moglo da ima i šire implikacije za razumevanje Marsa.
Novo otkriće rovera Perseverance najavljeno je na jesenjoj konferenciji Američkog geološkog društva, koje je održano u Nju Orleansu.
Naime, naučnici su se godinama pitali da li je kamenje u krateru Jezero sedimentarno, odnosno stvoreno od slojeva materijala koje je nanela drevna reka, ili pak vulkanskog porekla – ono koje se stvara kad se ohladi tečna lava.
„Kristali su bili ključni dokaz“
„Počeo sam da očajavam misleći da nikad nećemo saznati odgovor“, rekao je Ken Farli, naučnik s instituta Caltech koji radi na projektu Perseverance
Sve to se promenilo kad je Perseverance počeo da koristi bušilicu kako bi uzeo uzorke kamenja.
„Kristali u kamenju bili su konačni dokaz“, rekao je Farli.
Kako je došlo do otkrića?
Naime, Perseverance je „naoružan“ velikim brojem sofisticiranih instrumenata koji mogu da snime i analiziraju uzorke kamenja i razotkriju njihov sastav, naročito onaj mineralni.
U novembru ove godine Perseverance je jednim od ih instrumenata proučavao kamen kojem su istraživači dali nadimak „Brac“. Analiza je otkrila velike kristale okružene drugim kristalima, što upućuje na činjenicu da se radi o kamenu vulkanskog porekla.
„Dobar student geologije će vam odmah reći da nam takva tekstura govori da se kamen formirao stvaranjem kristala i sleganjem u magmi koja se polako hladi – na primer u debelom sloju tečne lave ili jezeru lave“, objasnio je Farli.
„Ovo je bilo potpuno neočekivano“
Takav kamen potom je u više navrata došao u kontakt s vodom, što ga čini izuzetno korisnim naučnicima koji će iz njega moći da datiraju događaje u krateru Jezero i bolje razumeju period u kojem je voda bila normalna pojava na površini Marsa, kao i da otkriju ranu istoriju te planete.
„Ovo je bilo potpuno neočekivano. Sad moramo da shvatimo šta to znači. Mogu da spekulišem da ovo verovatno nije izvorno korito kratera. Sudeći po prečniku kratera, očekujemo da je izvorno korito kratera bilo značajno dublje od ovog što sad vidimo“, rekao je Farli.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com