Moderna vozila koja se kreću ulicama velegrada uz pomoć električne energije danas se mogu sresti u gotovo svim svetskim metropolama. Skoro bešumni trolejbusi popularni su u mnogim gradovima zato što ne zagađuju vazduh a kreću se lakše od tramvaja i pokretniji su od njih. Iako više od jednog veka ova vozila, doduše, u izmenjenom obliku, prevoze putnike širom sveta, ideja o njihovom nastanku rođena je još u devetnaestom veku.
Godine 1880. u Naučnom žurnalu pojavio se tekst doktora Vilijama Simensa, koji je pisao o novom načinu gradskog prevoza. On je izneo mogućnost da se omnibus, svojevrsna kočija u kojoj je prevoženo više putnika odjednom, pokreće pomoću specijalnih naprava prikačenih na dve žice koje bi se nalazile iznad vozila, razapete na stubovima. Pokretačku snagu davala bi dinamo mašina smeštena na stanici, a vozila bi se, kako je doktor Simens zamislio, kretala gore-dole po ulici u određenim intervalima.
Vilijam Simens, poreklom Nemac, radio je godinama u Velikoj Britaniji, gde je imao tri fabrike. Na ideji o stvaranju vozila koje će pokretačku snagu dobijati „odozgo“, to jest preko žica, radio je sa svojim bratom Vernerom, koji je živeo u Nemačkoj. Ipak, mnogi smatraju da je Verner fon Simens pravi tvorac prvog trolejbusa, zbog toga što je preteča moderne trolejbuske linije proradila u Berlinu 29. aprila 1882. godine. Tada su kočije uz pomoć specijalnih metalnih naprava prikačene na postavljene žice i tako su se pokretale.
Iako su putnici bili zainteresovani za ovaj vid prevoza, on baš nije bio efikasan, jer su trole koje nisu baš dobro prijanjale za žice često padale. Iste godine u Americi, gde je počela elektrifikacija gradskog prevoza i gde su prvi tramvaji već vozili Čikagom, patentirane su prve trole, kao i čitav mehanizam koji se zasnivao na električnoj energiji pomoću koga su pokretana vozila. Prvi uređaji bili su u nivou kočija, baš na mestu gde je nekada bila zaprega, dok su u decenijama koje su usledile trole podignute iznad vozila.
Početkom dvadesetog veka i sa sve većom primenom električne energije u svim sferama života i u većim gradovima Starog kontinenta putnici su se sve češće vozili trolejbusima. Prednost ovih vozila u odnosu na tramvaje bila je u tome što se nisu kretala po šinama, pa su imala veću mogućnost manevrisanja.
Iako su danas autobusi neprikosnoveni, u mnogim gradovima jako su popularni i trolejbusi, pre svega zato što mnogo manje zagađuju okolinu.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com