U toplim i tropskim morima naše planete živi argonaut, poznat i pod imenom papirni nautilus – jedini oktopod koji ima telesni pokrivač nalik na školjku. Međutim, ovu sedefastu tvorevinu sa dva reda oštrih izbočina, sličnu puževoj kućici, poseduju samo ženke. Stvaraju je same, kako bi u njoj čuvale svoja jajašca.
Mužjak ne samo da nema kućicu već je i deset puta manji od ženke, koja može da naraste do dva metra. Glavna svrha njegovog postojanja jeste oplodnja jajašaca.
Iako su najstariji sačuvani tekstovi u kojima se pominje argonaut nastali još 300 godina pre naše ere, o ovoj životinji se ne zna mnogo. Živi na dubinama do 200 metara, a nekada se verovalo da ženka pliva zahvaljujući balončićima vazduha sakupljenim u svojoj kućici. Naučnici su kasnije primetili da se papirni nautilus najčešće održava na vodi tako što se pipcima prilepi za meduzu, ostatke morskih algi ili kamen plovućac. Ponekad se prikači i za svoje rođake; u okeanima su primećeni lanci od dvadesetak, pa i više od 30 ženki argonauta prilepljenih jedna za drugu, kako plutaju na površini vode izvrnute na bok.
Papirni nautilus hrani se planktonom i sitnom ribom, a sam je plen tuna, krupnijih riba i morskih ptica. Da bi bio što manje primetan dok pluta morem, leđa su mu tamnija od stomaka, s kojeg se reflektuje srebrnasti sjaj. Kao i ostali oktopodi, od napadača se brani ispuštajući gusto, tamnosivo mastilo, koje zbunjuje grabljivca dok argonaut ne pobegne. Primećeno je da čak i pre izleganja iz jaja mladi argonauti, ako se osete ugroženim, mogu da ispuste manje količine mastila.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com