Mnoge od materijala koji su mu potrebni čovek ne nalazi na površini zemlje. Da bi došao do sirovina, počeo je da kopa i buši tlo još u davna vremena. Zemlja je prava riznica rudnog bogatstva, ali zbog vekovnog eksploatisanja mnoge rude i prirodne sirovine iz dana u dan postaju sve ređe, a samim tim i skuplje. Pored toga, da bi došao do željenog materijala, čovek mora da kopa i prekopava zemlju, buši i vadi stene, što utiče na njen izgled, to jest pejzaž. Na tome danas u svetu radi više od 15 miliona rudara, a ako im se dodaju i oni koji rade u kamenolomima, njihov broj prelazi 300 miliona.
Najveći rudnik bakra pod otvorenim nebom je Čuikuikamata u Čileu. Najdublji rudnik ovog metala je Karletonvil u Južnoafričkoj Republici sa dubinom od 3.581 metara. Iskopana zemlja se prosejava, a onda se, uz pomoć bagera, odlaže sloj po sloj. Rezultat je čudan, lepezast izgled predela.
Tokom 2002. godine u svetu je izvađeno preko 3,33 milijarde tona nafte. Globalna mreža naftovoda duža je od 580.000 km i mogla bi da obiđe Zemlju 14 puta. Zbog kvara na naftovodu, "crno zlato" je u tuniskoj pustinji stvorilo crnu reku.
Nekadašnjem rudniku lignita koji je od 1930. do 1990. godine služio kao deponija za otpad obližnjoj fabrici celuloznih vlakana u Johanesu u Nemačkoj čudan izgled daju zeleni džakovi stavljeni da spreče prodor neprijatnih mirisa.
Lignit u nemačkom rudniku u Hojersdorfu nalazi se na manjim dubinama, pa je zato veći deo rudnika pod otvorenim nebom.
Ostaci od prerade prilikom vađenja urana u rudniku Arlit u Nigeru napravili su zaista neobične slike. Otkako je 1965. godine pronađeno ovo nalazište, svake godine se izvadi tri hiljade tona urana, to jest osam procenata ukupne svetske godišnje proizvodnje ove rude, koja se uglavnom koristi za pokretanje nuklearnih elektrana.
Samo u Italiji svake godine se izvadi preko deset miliona tona mermera i granita, što čini 13 procenata svetske proizvodnje. Najpoznatija nalazišta mermera nalaze se na Apuanskim Alpima u Toskani. Ovde su još stari Rimljani vadili čuveni beli mermer od koga je i Mikelanđelo napravio svoja najpoznatija dela.
Može se reći da izgleda kao nevreme, ali u pitanju su otpaci iz rudnika zlata na filipinskom ostrvu Mindanao. Da bi se izvadilo 28 grama zlata, treba prekopati preko 12 tona zemlje i minerala. Otpaci i štetne materije koje se koriste za preradu zlata izlivaju se u more, čineći neprocenjivu štetu i ambijentu i živom svetu.
Posle Kanade, Australija je drugi ponuđač uranijuma u svetu. U rudniku u parku Kakadu ogromni mlazevi vode sprečavaju rasipanje štetnih čestica.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com