Tvor je rasprostranjen gotovo po celoj Evropi. Živi u šumama, šumarcima, na poljima, uz vodu, a rado se drži blizine ljudskih naselja, naročito zimi. Kao i većina pripadnika porodice kuna, svestran je. On je brz, spretan i okretan, vešto se penje, pliva, čak i gnjura, a odlično se snalazi i pod zemljom. Vrlo je oprezan i nepoverljiv, a kada je napadnut, hrabro se brani i od mnogo snažnijeg neprijatelja. To ga, pored žilavosti i otpornosti, čini opasnim protivnikom.
Tvor je dugačak oko 60 centimetara, a na rep otpada oko 20. Težak je od tri do četiri kilograma. Dlaka mu je tamnosmeđa i žuta, dok su trbuh i rep skoro crni. Vrhovi ušiju i njuška su belo-žuti, izuzev tamne maske oko očiju. Ono zbog čega je tvor poznat je svakako njegov smrad. Tim smradom on nastoji da odbije neprijatelja.
Danju spava u svom skrovištu, a noću lovi. Glavna hrana su mu sitni glodari, zatim vodozemci, gmizavci, insekti, ribe i mekušci. Krade i legla zečeva i gnezda ptica. Ređe je u prilici da napadne odraslu divljač, ali u stanju je da zakolje zeca. Krade i sitnu stoku. U noćnom lovu uhvaćene žrtve, posebno krupnije, odnosi u svoje skrovište. Ipak, tvor je i sladokusac. Rado jede slatke plodove i veoma voli med. Zanimljivo je da napada i zmije otrovnice. Ima tvrdnji da je otporan na zmijski otrov. Tvor ponekad pravi zalihe, to jest konzerviše žabe, koje parališe ugrizom u kičmu. Tako žabe ostaju žive, ali ne mogu pobeći, pa ih pojede kada nema ništa bolje. Zaista morbidno!
Pari se jednom ili dva puta godišnje, i to od marta do jula, a mladunci se mogu videti od aprila do avgusta. Mužjaci se bore za ženku do iznemoglosti. U toku dana se češće viđaju i oglašavaju neugodnim kricima sličnim zavijanju mačaka. Kada dođu na svet, mladunci su prekriveni belom dlakom. Sa majkom ostanu do idućeg proleća, ali obično već od jeseni vode samostalan život. Tvorovi žive od osam do deset godina.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com