Detlići se gnezde u šupljim stablima listopadnog drveća, a najčešće hrasta. Pravljenjem rupa u stablima oni i drugim pticama koje se gnezde na isti način, naročito senicama, daju priliku da prave svoja gnezda. Ovaj drvodeljski posao zelenih, sivih i šarenih detlića ograničava se samo na građenje šupljina za gnezdo.
Crni detlić se u tom pogledu donekle razlikuje. U četinarskim šumama dešava se da smreke obole od jedne gljivične bolesti koja napada samo srž stabla, dok živi spoljašnji sloj ostaje zdrav. Za nekoliko godina smreka iznutra istruli i do polovine stabla. U njoj žive dugačke larve nekih leptira koje mogu biti debele skoro kao prst, a treba im nekoliko godina da se razviju. Ove larve su najvažnija hrana crnog detlića. Međutim, on ne oštećuje ove smreke, naprotiv, rupa koju napravi često je jedini znak šumaru da je stablo obolelo, jer se spolja ništa ne vidi.
Manje vrste detlića nisu sposobne za takav način traženja hrane. U trulom drveću prave samo rupe za svoja gnezda. Hrane se pretežno semenkama šumskog drveća. Oni beru šišarke četinara, ali pošto su one čvrsto zatvorene, semenke su skrivene duboko unutra. Da bi došli do njih, detlići se služe posebnim umećem: u nekoj rašlji, najčešće u krošnji hrasta, učvrste šišarku i snažnim udarcima kljuna vade semenku po semenku. Detlići upotrebljavaju uvek istu rašlju, tako da pod njom može da se nađe gomila razbijenih šišarki.
Međutim, na tome se ne završava neobičnost ovih ptica. Među detlićima postoje primerci koji piju sok drveća. Verovatno mali broj detlića ume da načne neko drvo i pije sok koji ističe odatle. Bilo je šumara koji su čitali o tome, pa onda decenijama tragali za takvim detlićima. Opis šumara koji je posmatrao detlića koji pije sok, bio je sledeći: „Ptica je bušila drvo na istoj visini sve dok se nije zatvorila krug oko stabla. Posle nekoliko napravljenih rupa, prekidala bi posao i ispijala sok. Za tri nedelje napravila je 40 prstenova, pa je prestala da dolazi.“ Šumar je utvrdio da je sok bio gust, lepljiv i imao je ukus meda. Zašto se tako retko nalaze detlići koji piju sok iz drveća? Da li su u pitanju samo pojedinačni primerci, ili je retko drveće koje ima tako dobar sok? Ostaće misterija.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com