Američki profesor i novinar Harold Šehter odlučio je da sazna šta se zaista krije iza priče o Alfredu Pakeru, koji je optužen da je raskomadao i pojeo ljude sa kojima se penjao na Roki planine, da bi naknadno bio oslobođen uz pomoć medija i sahranjen kao častan čovek. Šehter se oslanjao na prvobitna istraživanja i nove nalaze o ekshumiranim telima koja su godinama čekala da se dokaže: da li je Paker stvarno bio čudovište ili žrtva nesrećnih okolnosti?
O Pakerovoj mladosti se ne zna mnogo. Pokušao je da se bori za Konfederaciju u građanskom ratu, ali su ga otpustili jer je bolovao od epilepsije. Nakon toga se uputio prema zapadu gde je radio različite poslove. U februaru 1873. godine Paker se zaposlio kao vodič koji je trebao grupu ljudi da povede na planinarenje, ali ubrzo je otkriveno da nije znao put i da nije nikad pre radio taj posao. Bio je pohlepan, često je ispitivao ljude koliko su novaca poneli sa sobom, i neretko je imao jake epileptične napade. Znao je da ga članovi grupe ‘mrze’, odvojio se od njih i pojačao međusobnu nenaklonost. Tokom prvih većih napora na putu, skoro su bili primorani da pojedu svoje konje.
https://twitter.com/ashliefae26/status/833390787757015040
Kad su došli do kampa, upozoreni su da ne idu dalje zbog dubokog snega, ali šestoro (uključujući i Pakera) je odlučilo ipak da nastave put. Dva meseca kasnije, Pakera je pronašla grupa muškaraca koji su tražili drva u šumi. Njihove prve reči bile su da ne izgleda loše, a kad su ga upitali gde je ostatak muškaraca sa kojima je putovao, odgovorio je da ne zna. Kad je član postave, koja nije nastavila put, ugledao Pakera, video je da on nosi nož koji je pripadao jednom od nestalih muškaraca. Paker je rekao da je čovek kom je pripadao, nož zabio u drvo i otišao dalje. To je izazvalo sumnje, koje su prerasle u optužbe jednom kad se Paker vratio u obližnji grad. Tamo je počeo divlje da troši novce, što je mnoge nateralo da pomisle da je pokrao nestale ljude.
Nije prošlo dugo i lokalna policija ga je privela pod sumnjom da je počinio ubistva, pa je organizovana velika potraga za nestalim muškarcima. Paker je priznao i izjavio da je grupa poludela od gladi i jedenja korenja kad je najstariji član grupe preminuo. Izjavio je da su ga svi zajedno pojeli, a kad je ubrzo umro drugi član, pojeli su i njega. Rekao je da je zatim jedan od preživelih muškaraca, Šenon Bel počeo da smišlja kako da ubije preostale muškarce, a kad je pokušao da napadne Pakera, on ga je upucao u samoodbrani.
„To nije prvi put da su ljudi bili primorani da pojedu druge jer su bili gladni“, tvrdio je on, izjavljujući da je njegov jedini zločin što je ukrao novce od mrtvih. Do avgusta su otkrivena tela muškaraca i Pakerova priča nije bila potvrđena. „Tela su bila više ili manje osakaćena. Glava jednog od njih bila je odvojena od tela, dok je glava drugog bila gadno zgnječena. Velike količine mesa bile su isečene sa grudi, bedara i mesnatog dela nogu“, izveštavali su mediji. I navodno ni jedan od njih nije bio upucan.
Alfred Packer's grave in the Littleton Cemetery #colorado #photography #graveyard #History #cannibal #headstone pic.twitter.com/b2KKEhNIer
— 💀Andrea S⚰️ (@SwankAndrea) May 9, 2017
Pre nego što je počelo suđenje, Paker je pobegao, pa je pronađen tek devet godina kasnije. Kada je vraćen u Kolorado, priznao je drugačiju priču. Ovaj put je tvrdio da je Bel ubio ostalih četvoro ljudi, i da ga je on upucao u samoodbrani, da bi ga na kraju udario po glavi kako bi ga dokrajčio, što je detalj kojeg nije otkrio u prvoj izjavi. I ovaj put je priznao da je jeo ljudsko meso, ali isključivo kako bi preživeo.
Preko noći su se svi raspisali o njemu. Ljudi su skupljali njegove fotografije i lance koje je u zatvorskoj ćeliji izrađivao za džepne satove. Ubrzo je proglašen krivim i trebao da bude obešen. Ali mala grupa ljudi glasno je svedočila protiv njegove smrti, tvrdeći da je Paker bio neuračunljiv u vreme kad su se dogodili zločini, zbog izgladnelosti i epilepsije. Odobreno mu je drugo suđenje 1886. godine, na kojem su stručnjaci potvrdili da su planine u kojima se dogodio zločin navedene zime bile bez uobičajenih životinja kojima bi inače planinari mogli da se hrane. Drugim rečima, stvarno je bila reč o ekstremnim uslovima. Nakon samo dva sata većanja, porota je odlučila da je jedini motiv Pakerovih ubistava bilo razbojništvo, odlučivši da nije bio lud od gladi, pa su mu dodelili zatvorsku kaznu u trajanju od 40 godina.
Reporterka novina ‘Denver Evening Post’, Poli Praj, smatrala je da je učinjena nepravda, nakon što je posetila Pakera u zatvoru i čula njegovu priču. Ona je počela da objavljuje niz članaka o njemu u kojim ga je portretisala kao vrsnog vojnika i u kojim je napadala njegove napadače. Ona je verovala u njegovu nevinost i smatrala da je reč o pogrešno optuženom muškarcu čiji je jedini zločin bio to što se našao u nesrećnim okolnostima. Zahvaljujući njenim hvalospevima i peticiji koja je usledila, guverner je odlučio da mu oprosti, pa je 1901., nakon 17 godina provedenih u zatvoru, i malo pre 60. rođendana, Paker konačno uslovno pušten iz zatvora. Nakon što je oslobođen, ovaj muškarac koji je nekada jeo ljude, ostao je zgrožen time u šta se moderni svet pretvorio, pa se preselio u manji grad u kom je živeo još šest godina pre nego je umro prirodnom smrću. Sahranjen je kao vojni heroj.
Alfred Packer: The Maneater of Colorado
https://t.co/gca9ckZLXe— Nick McDonald (@doubleVR) February 15, 2017
Profesor prava Džejms Stars, 1989. godine ponovo je otvorio slučaj kada je izvadio ostatke tela petorice nesrećnih muškaraca, koje je zatim analizirao uz pomoć FBI-jevih forenzičkih tehnika. Stars je otkrio da su četiri izvađene lobanje, uključujući i Belovu, imale tragove nasilništva, koje je počinio isti čovek na isti način. Jedna osoba je ubila sve muškarce, a ta osoba je mogla da bude samo Paker, koji je bio potpuno kriv za zločine, izjavio je Stars. 1999. godine, Dejvid Bejli, kustos istorijskog muzeja u zapadnom Koloradu, pokrenuo je ličnu istragu nakon što je našao stari kolt revolver koji je nađen na mestu gde je Paker tvrdio da je upucao Bela. Bejli je analizirao odeću žrtava i proglasio je da se na Belovoj odeći rupa od metka podudara sa onom koji bi napravio kolt, a fotografije su ukazivale na rupu na Belovom boku, što je sve išlo u prilog teoriji da je upucan, kao što je Paker tvrdio. S ovim novim dokazima, Bejli je tvrdio da je Paker definitivno nevin, piše Njujork Post. Nakon proučavanja svega navedenog, Šehter je ipak odlučio da stane uz stranu sa onima koji Pakera smatraju krivim.
„Previše je neverovatno da se Paker jednostavno našao sa ‘zalihama’ hrane za dva meseca, zahvaljujući nervnom slomu Šenona Bela“, zaključio je Šehter.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com