Pre 53 godine ubijen je američki predsednik Džon F. Kenedi. U knjigama „Gospođa Kenedi i ja“ i „Pet predsednika“, agent tajne službe Klint Hil, koji je u tom trenutku pratio sve događaje, opisao je šta je tada bilo.
Telo ubijenog predsednika je 24. novembra stiglo u Vašington. Dobio sam hitnu poruku da se vratim u rezidenciju. Gospođa Kenedi i Robert Kenedi želeli su da vide predsednika poslednji put. Trčao sam kroz hodnik u sobu gde je general Godfri T. MeKHju čekao gospođu Kenedi i državnog tužioca. MekHju je tražio od počasne garde da se odmakne od tela i okrene. Nakon toga je polako makao zastavu sa sanduka i zajedno smo podigli poklopac. Video sam predsednika Kenedija u tom uskom kovčegu, zatvorenih očiju. Izgledao je tako mirno, kao da spava – napisao je Hil u knjizi „Pet predsednika: Moje neverojatno putovanje sa Ajzenhauerom, Kenedijem, Džonsonom, Niksonom i Fordom“.
MekHju i Hil su se udaljili i pustili Džeki Kenedi i Roberta da se oproste od Džona.
Uplakana gospođa Kenedi se okrenula prema meni i tražila da joj donesem makaze. Brzo sam našao neke u jednoj sobi, dao joj u ruke i okrenuo se da ima malo privatnosti. Okrenut leđima čuo sam kako plače i seče makazama pramen kose svog supruga. Robert Kenedi je polako uzeo gospođu Kenedi za ruku i zajedno su izašli iz sobe. General MekHju i ja smo proverili da li je sanduk zatvoren. Pogledao sam na sat. Bilo je 12.46 i video sam predsednika Kenedija poslednji put u životu. Sanduk više nikada neće biti otvoren – napisao je Hil.
Sanduk su odneli na kočiju koju su vukli sivi konji. Krenula je povorka.
https://www.youtube.com/watch?v=s_ZWGRA5I-M
– Nije ličila ni na jednu povorku u kojoj sam ikad bio. Nije bilo povika, ljudi nisu mahali zastavama. Hiljade ljudi su stajali u tišini. Pamtim samo zvukove konjskih kopita i prigušen zvuk bubnjeva. Do ponedeljka ujutro, kada su se vrata definitivno zatvorila, pola miliona ljudi je prošlo pored sanduka da se poslednji put pozdravi sa predsednikom – napisao je Hil.
Džeki Kenedi je htela da povorka pešači od Bele kuće do katedrale pa do nacionalnog groblja. Hil je uspeo da je uveri kao to nije dobra ideja jer je na sahranu došla većina svetskih lidera što je za osiguranje bila noćna mora. Na kraju su se dogovorili da se pešači od Bele kuće do katedrale. Nakon što je upaljen večni plamen, u Beloj kući je organizovan mali prijem. Na njemu je bilo nekoliko ljudi, među kojima Šarl de Gol, princ Filip, car Haile Selasije i Emon de Valera.
– Nakon što je svima zahvalila što su došli, gospođa Kenedi je otišla u sobu gde je bilo više ljudi. Kasnije, gospođa Kenedi me je pozvala i rekla da želi opet da ide na groblje. Bio sam iscrpljen, ali ni ona nije spavala više nego ja. Kako je uspela to sve da izdrži, ne znam. Morali smo da se dogovorimo sa nadležnima na groblju da to bude sasvim privatna poseta i da ostane u potpunoj tajnosti. Otišao sam po vozilo i odvezao gospođu Kenedi i Roberta do groblja. Gospođa Kenedi je mali buket cveća spustila na svežu zemlju i pomolili su se. Nakon toga smo se vratili u Belu kuću. bez novina, bez publike, baš kako je gospođa Kenedi želela – napisao je Hil u knjizi „Gospođa Kenedi i ja“, prenose mediji.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com