Na uzanom pojasu zemljišta koji se prostire od centralnog Teksasa do granice SAD i Kanade žive crnorepi prerijski psi. Ove simpatične rođake veverice su veoma druželjubive. Žive u zajednicama koje čine jedan mužjak, nekoliko ženki u bliskom srodstvu i njihovi mladunci. Hodnici njihovih jazbina povezani su s domovima drugih rođaka, tako da kolonija crnorepih prerijskih pasa često prekriva i po nekoliko hektara. Pre nego što je veliki broj ovih životinja istrebljen, najveća ikada zabeležena kolonija pronađena je u Teksasu, a zauzimala je površinu od 65.000 kilometara kvadratnih, a u njoj je, prema procenama zoologa, živelo oko 400 miliona životinja.
Ovakva povezanost prerijskih pasa korisna je zbog potrebe da se ove životinjice odbrane od brojnih grabljivica – kojota, lisica, risova, zmija, sokola, jastreba i orlova. „Dežurni stražari“ upozoriće ostatak kolonije na opasnost glasnim dozivanjem, nalik na pseći lavež, na šta će sve životinjice užurbano trčati u svoja bezbedna skloništa pod zemljom. Bliskost crnorepih prerijskih pasa vidljiva je i pri susretu, oni se ljube kad se sretnu, a bliži rođaci se čak i grle.
Jazbina prerijskog psa sastoji se od nekoliko tunela, s čijih su strana iskopane sobe u kojima stanari čuvaju hranu i odgajaju mlade. Ulaz je zaštićen kupastim uzvišenjem koje služi kao osmatračnica i štiti dom od pljuskova i poplava. Živeći u preriji, ovaj rođak veverice prilagodio se okolini. Linja se dva puta godišnje, kako bi bio što manje primetan među niskom žućkastom travom. Vodu ne pije, već svu potrebnu tečnost crpe iz hrane, i to lišća, korenja, lukovica, mladica, žbunja, žitarica, cveća i pokojeg insekta.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com