Ostrvo Pebl, jedno od Foklandskih ostrva u Južnoj Americi, zajedno s vojskom pingvina i plažom dužom od šest kilometara stavljen je na prodaju.
Naime, ovo ostrvo u vlasništvu je porodice Din već 150 godina, ali potomak prvobitnog kupca Sem Hari iz Pembrokšira u Velsu smatra da je došlo vreme za prodaju.
Ostrvo se može pohvaliti sa pet vrsta pingvina, 42 vrste ptica, morskim lavovima, 6.000 ovaca i 125 goveda.
– To je neverovatno mesto, ali, nažalost, za nas je postalo preteško da njim upravljamo – kaže Haris.
Porodica je tokom godina prodala ostala ostrva koje je posedovala na Foklandima i preostao im je samo Pebl.
Zanimljivo je da niko od članova porodice ne živi na ostrvu od pedesetih godina, a njime sada iz Velike Britanije upravlja Semova mama Kler.
Pebl je postalo porodično ostrvo 1869. godine, kada ga je Džon Markam Din kupio za samo 400 funti, zajedno s nekoliko susednih ostrva. Te davne godine otišao je na Foklandska ostrva kako bi osnovao firmu za remont brodova i započeo novi biznis jer je prethodno radio u mesari.
– Svi članovi porodice su imali priliku da obiđu ostrvo, sva unučad su bila tamo, sa svom decom i njihovim muževima i ženama. Moja supruga Lori i ja smo išli 2011. godine. Razmišljali smo o tome da se preselimo na ostrvo, ali onda smo dobili decu. Nije nam bilo lako da donesemo odluku o prodaji, ali moji roditelji više nisu u mogućnosti da vode računa o ostrvu. Biće teško reći zbogom – ispričao je Sem za britanske medije.
Ostrvo je dugo 32 kilometra, šest kilometara je široko i treće je po veličini na Foklandima. Ima mini planinski venac, kilometre obale, litice i šljunkovitu plažu, po kojoj je i nazvano.
Dom je uspešne farme ovaca i goveda, podignute kada je ostrvo kupljeno. Ima i brojne kolibe za turiste, vetroturbine i solarne panele, koji generišu energiju. Takođe, ima i status međunarodne oblasti za ptice i biodiverzitet.
Pored toga, značajno je i u vojnoj istoriji kao lokacija prve kopnene bitke Foklandskog rata iz 1982. godine. Sem Haris kaže da porodica nema predstavu koliko bi ostrvo moglo da koštati, ali da bi voleli da ga prodaju nekome ko je zainteresovan za poljoprivredu.
– Želimo da se razvija i da ga prodamo nekom ko će se zaista brinuti o njemu. Ima i veliki turistički potencijal s obzirom na to da se ovde nalazi velika vojna baza i da na ostrvu žive mnoge životinje – istakao je Sem i dodao:
– Na ostrvu se proizvodi dosta vune, koja odlazi u Veliku Britaniju, pa je potreban neko ko će voditi računa o svemu tome.
Tražili smo od jedne agencije za nekretnine da proceni vrednost, ali oni to nisu mogli da urade zato što je toliko dugo naše, pa ne mogu ni sa čim da ga uporede. To znači da smo otvoreni za ponude – naglasio je Sem.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com