Pablo Soto nekada je bio programer u usponu…
Nakon što se suočio sa gigantima muzičke industrije zbog svoje popularne aplikacije, Pablo Soto želi da iskoristi svoje digitalno znanje za preoblikovanje demokratije.
Meet digital activist Pablo Soto and his participatory software platform, now adopted by 100 government institutions across 33 countries, aiming to take the politicians out of Madrid politics. https://t.co/NVdebAGmZI pic.twitter.com/pj5XsPm8BX
— Martin Dewar (@MartinDewar) January 10, 2019
On je deo levičarke koalicije koja je pobedila tradicionalne stranke u trci na lokalnim izborima u Madridu 2015. godine.
Sada, kao šef otvorene vlade Madrida, Soto je pokrenuo platformu na kojoj građani diktiraju politiku gradskoj skupštini i biraju na što će da troše porez.
„Ne mislim o sebi kao političaru“, kaže odbornik. „Ali, ipak sam političan.“
„Želim da učešće javnosti bude glavni mehanizam za donošenje političkih odluka, pri čemu bi uloga političara bila svedena na rešavanje manjih svakodnevnih problema.“
Juan Pablo Soto de IBM sobre la ética de la industria: que no haya posibilidad de entregar data sin consentimiento y que se utilice de una forma que no te concierne. Fair use de la data, confianza de los cloud servers, uso centrado por parte de las empresas. #HuaweiMate20EnChile pic.twitter.com/lAg8tXEG3r
— Camila Reyes (@camilajose) January 9, 2019
Kako je od programera postao aktivista?
Pre deset godina, Soto je bio programer od dvadeset godina koji je dizajnirao seriju aplikacija za razmenu podataka između dve osobe koje je koristilo 25 miliona ljudi širom sveta.
Mnogi od njih su koristili ovaj softver za slušanje muzike.
Bivša predsednica katalonskog parlamenta traži puštanje na slobodu
Sota, koji ima mišićnu distrofiju i koristi invalidska kolica, tužili su Varner, EMI, Soni i drugi giganti industrije zabave 2008. godine za milione evra navodno izgubljenih prihoda.
On je na kraju pobedio na sudu, što ga je, kako je rekao, politički osvestilo i nakon čega je postao borac za slobodu na internetu.
Pablo Soto jedan je od mnogih koji su učestvovali na protestima 2011. godine zbog ekonomske krize u Španiji i smanjivanja plata. Tada se pridružio masovnim uličnim protestima protiv španske politike 2011. godine.
„Najviše politički trenutak u mom životu bio je noć 15. maja 2011. godine, kada sam odlučio da da učestvujem na protestu u Madridu, iako je postojala pretnja da će policija intervenisati jer je protest proglašen nezakonitim.
„Osporili smo čitav sistem u kojem nekoliko ljudi ima 100 odsto moći i odlučuje godinama, bez potrebe da objašnjavaju bilo šta ili da dozvole građanima da učestvuju.“
Od uličnog protesta do digitalne demokratije
Soto se okrenuo tehnologiji kako bi otvorio proces donošenja odluka.
Decide Madrid je onlajn platforma sa 400.000 korisnika u španskoj prestonici. Svako može da predloži ideju, koja, ako je podrži 27.662 drugih korisnika (jedan odsto odrasle populacije grada), ide na referendum.
Soto je izabran 2015. godine za odbornika
„Ovde glasaju ljudi, a ne veće. Političari ne mogu da blokiraju odluke“, kaže Soto.
Drugi gradovi u kojima su levičarske koalicije došle na vlast 2015. godine – uključujući Barselonu i Valensiju – takođe su uspostavile participativne sisteme za donošenje kolektivnih odluka o javnim objektima – i na taj način napravile sistem kako će se trošiti deo budžeta.
Građani u Madridu mogu da glasaju putem interneta ili lično kako bi odlučili kako da svake godine izdvoje 100 miliona evra – što je značajan deo ukupnih investicija gradskog veća.
Sotovu aplikaciju koristi 100 vladinih institucija u 33 zemlje, a Urugvaj je prva zemlja koja ju je koristila na nacionalnom nivou.
Kritičari direktne demokratije upozoravaju da bi dobro organizovane grupe sa jednim pitanjem mogle da manipulišu procesom, kao što su borci protiv vakcine u Italiji. Postoji i zabrinutost da bi manjinske grupe mogle da budu skrajnute.
Ali Soto misli da se ljudima može verovati.
On navodi studije o direktnoj demokratiji koje ukazuju da poreski obveznici više vode računa o javnom novcu nego što to rade političari koje biraju. On dodaje da su građani Madrida pokazali solidarnost, podržavajući nove domove za žene žrtve rodnog nasilja i dnevne centre za pacijente sa Alchajmerom.
Šta sad sprema?
Soto planira da pokrene novu reformu – 57 nasumično odabranih građana savetovaće 57 gradskih odbornika.
Soto objašnjava da će algoritam osigurati da građani budu odabrani tako da osveste društvenu raznolikost Madrida, sa jednogodišnjim mandatom i pristupom stručnoj pomoći kako bi se doneli najbolje odluke.
U Australiji već postoji „građanski žiri“ koji je bio angažovan na pitanju izgradnje nuklearne deponije.
„Ideja je stara koliko i sama demokratija“, kaže on. „Grupa ljudi izabranih nasumice – ako imaju vremena i sposobnosti da detaljno prouče pitanja – može da donese veoma reprezentativne odluke.“
Soto ne planira da se zaustavi u Madridu i napominje da bi njegova platforma sada mogla da se koristi za povezivanje ljudi širom sveta u zajedničkom odlučivanju.
„Nema smisla da svet funkcionište i dalje duž teritorijalnih linija, jer internet protivreči geografskim udaljenostima.“
(BBC News na srpskom)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com