Najpoznatiji proizvod italijanske kuhinje je, naravno, pica. Svi misle da je Napulj kolevka pice, međutim, arheološki dokazi pokazuju drugačije. Verovali ili ne, ali pečeno testo za picu otkriveno je na veronskoj strani jezera Garda i datira iz bronzanog doba. Ta pica bila je u stvari mešavina sirove pšenice, prosa i lana. Ova smesa je i bila u obliku današnje pice, a na njoj su još uvek bili otisci prstiju preistorijskog pica majstora koji ju je napravio. Međutim, za nju je vezana još jedna misterija – ona koja se odnosila na njen nepravilan oblik. Smatra se da je uzrok bio jednostavno ugriz nekog deteta koje nije mnogo uživalo u njoj, jer se u suprotnom ne bi tako lako otarasilo te pice, bacivši je u jezero, gde je i ostala sačuvana posle toliko vekova.
Nastanak njenog imena vezuje se za latinsku reč puls, od koje je nastala italijanska reč polenta, što u prevodu znači kačamak, a koji je bio glavna hrana drevnih Italika. Sama priča o nastanku pice je veoma zanimljiva. Veruje se da je prva picerija nastala u Napulju, a zvala se Port“Alba, jer se nalazila na Trgu Dante, na samom ulazu u ulicu Constantinopoli. Bila je to picerija sa ozidanim pećima na drva, dok su kasnije one bile bukvalno prekrivene vulkanskim kamenjem sa Vezuva, koje se pokazalo kao odlično. Kasnije, ovo mesto postalo je popularno sastajalište poznatih pisaca i umetnika, gde su i napisane najčuvenije napolitanske kancone. Kralj Umberto i kraljica Margarita proveli su to leto u Napulju. Kraljicu je jako zainteresovala pica, o kojoj je do tada samo slušala, ali nije je probala. Priča kaže da je kraljica jednog dana bila jako gladna, pa je od kuvara zatražila da joj odmah nešto spremi. Kako je bilo malo vremena, kuvar se odlučio baš za picu. Napravio je testo i odozgo stavio maslinovo ulje, paradajz, bosiljak i mocarelu. Kraljica se oduševila, pa je zato ova pica dobila ime po njoj. Ta pica, u bojama italijanske zastave, bila je ujedno i osnovna, a posle nje, dodavanjem raznih sastojaka nastale su druge.
Samoj arhitekturi prave picerije takođe je posvećena velika pažnja. Naime, deo gde se nalaze peći treba da se vidi iz dela gde je smeštena trpezarija. Na taj način pica majstori mogu da vide mušterije, ali i obrnuto – mušterije mogu da vide njih, da uživaju i dive se njihovim majstorijama. Poznata su i takmičenja u pravljenju pica, gde se testo vrti oko glave i gde možete videti razne druge veštine. Već nekoliko godina zaredom pobednik je Italijan (naravno), i to Napolitanac.
Napolitanci su od pice praktično napravili svoju kulinarsku zastavu; postala je simbol Italije koji se proširio svuda po svetu. Pica je izuzetno jednostavan proizvod, ali kao i sve jednostavne stvari, ponekad može biti teška za pravljenje. Da bi se napravila dobra pica, neophodno je pravilno odrediti mešavinu brašna i vode za pripremanje testa. Drugi važan izbor tiče se oblika i dimenzija, jer ne sme biti suviše tanka ni debela. Danas je pica idealno rešenje za svaki obrok. Postoje razne varijante. Nekoliko dobrih prijatelja, čašica vina i uz to primamljiva pica – dovoljni su za prijatno veče.
Napulj je ipak kolevka pice. Kada jednom probate pravu pizza napolitana, nijedna druga neće vas zadovoljiti. Kažu da je tajna njenog izvrsnog ukusa u pećima na drva u kojima ih peku, mada vam recept nikada neće otkriti.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com