Prokletstvo egipatskih faraona

Posle provale u Nacionalni muzej na Trgu Tahrir tokom protesta 2011. godine, nikada viลกe neฤ‡u biti siguran da li su eksponati izloลพeni u njemu originalni.

Ja sam, doduลกe, nepopravljivo sumnjiฤav, tako da ne verujem ni u postojanje prokletstva faraonaโ€ฆ

Dvadesetih godina proลกlog veka veoma popularna britanska knjiลพevnica Mari Koreli objavila je tekst u njujorลกkim novinama o kletvama koje prizivaju smrt pljaฤkaลกima grobnica i prokletstvu koje su na sebe navukli moderni istraลพivaฤi i time izazvala lavinu napisa i spekulacija koje su se pojaฤavale sa svakom neobiฤnom smrฤ‡u nauฤnika ili posetioca Tutankamonove grobnice, za sada jedine ฤiji su zlatni peฤati na ulaznim vratnicama otkriveni netaknuti i prvi put slomljeni u savremeno doba. Sve je poฤelo kada je finansijer iskopavanja lord Karnavon, preminuo u Kairu ลกest nedelja nakon otkriฤ‡a grobnice, koje se desilo poฤetkom novembra 1922. godine.

Ser Dลพordลพ, peti lord od Karnavona, upoznao se sa Hauardom Karterom u baลกti hotela Luksor u istoimenom gradu.

Zahvaljujuฤ‡i prijateljstvu sa Gastonom Masperom, koji je u to doba obavljao funkciju direktora odeljenja ministarstva za starine, Karter je uspeo da Karnavonu izdejstvuje dozvolu za iskopavanja u Dolini kraljeva 1914. godine. Ugovor je obavezivao Karnavona da snosi kompletne troลกkove radova, a ako otkrije grobnicu ili grobnice, da blago iz njih deli na ravne ฤasti sa egipatskom drลพavom.

Lordu je ugovorom zajamฤeno pravo preฤeg izbora, to jest moguฤ‡nost da prvi bira izmeฤ‘u artefakata ako neลกto ikada bude otkopano. Mora da su se luksorski ฤinovnici podgurkivali i namigivali jedni drugima kao oni prodavci sa Han el Halilija, jer je tada vladalo miลกljenje da u Dolini kraljeva nema viลกe zatrpanih, neotkrivenih grobnica, a cena koju je Karnavon plaฤ‡ao po kopaฤkoj sezoni bila je izuzetno visoka.

Iskopavanja su, kao ลกto je svima poznato, trajala sedam godina. Nakon ลกeste, plemiฤ‡ je bio spreman da odustane, ali je Karter uspeo da izmoli za joลก jednu sezonu.

Neobiฤno je da se niko, barem koliko je meni poznato, nije pozabavio istorijskim trenutkom u kome je doลกlo do fantastiฤnog otkriฤ‡a. Godina je bila 1922. mesec novembar. Iste godine u februaru, taฤno 22. 2. 1922, Egipat je dobio โ€žnezavisnostโ€œ. Primorani ฤestim pobunama i ozbiljnim jaฤanjem nacionalne svesti Egipฤ‡ana, Britanci su malo popustili stisak i proglasili

Fuada I za kralja Egipta, smirujuฤ‡i tako uskomeลกale strasti u zemlji. Narod se radovao i slavio osvojenu โ€žnezavisnostโ€œ. Iste godine, nakon samo devet meseci samostalnosti na papiru, otkrivena je prva netaknuta faraonska grobnica, a pravo prvog izbora imao je Britanac. Potpuno je razumljivo da se nije smelo dozvoliti da u tom nestabilnom trenutku basnoslovno faraonsko blago, najveฤ‡e dotad otkriveno, zavrลกi u Britaniji.

Posledice su mogle biti nesagledive, narod je zbog toga mogao ponovo izaฤ‡i na ulice, krvoproliฤ‡e i ozbiljna nestabilnost, ponovo bi postali svakodnevna stvarnost Egipta. Zlatnu masku, zlatni presto i ko zna ลกta joลก da odnesu britanske ruke, u tom trenutku bilo je nedopustivoโ€ฆ

Ali postojao je ugovor, a Karnavon je insistirao.

Zato je morao da nestane.

Kao i njegova supruga 1929. godine i njihov sin neลกto kasnije, svi naslednici koji su ugovorom imali pravo na blago.

(Nebojลกa Jojiฤ‡, Danas)

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com