Bila je to najveća tragedija koja je te hladne aprilske noći odnela više 1500 života. Na svom prvom putovanju Titanik je potonuo, a njegovo potonuće u istoriji je ostalo upisano kao jedna od najvećih tragedija, i nepresušan izvor tajni i zanimljivih priča.
Morgan Robertson napisao je jednu takvu zanimljivu priču s tom istom tematikom, na istoj lokaciji, s tim istim čamcima za spašavanje kojih nije bilo dovoljno za sve putnike, samo 14 godina ranije. Bila je godina 1898. kada je objavio novelu ‘The Wreck of the Titan: Or, Futility’. Bila je to priča o Džonu Rolandu, alkoholičaru i osramoćenom bivšem mornaričkom oficir, koji je prihvatio posao na Titanu, u to vreme najvećem bordu na svetu.
Taj svoj brod u priči Robertson je brod Titan opisao kao „nepotopiv“ i među „najvećim čovekovim delima“. Titan je na svom putovanju udario u santu leda, nakon čega je potonuo i postao jedna od najvećih tragedija na svetu. Sličnost ove novele s onim što se dogodilo je gotovo neverojatna, a još strašnijom čini je i niz drugi sličnosti između brodova, i samog događaja, piše ATI.
Brod iz priče bio je dug oko 243 metra, a Titanik 269 metara. Brzine udara u ledeni breg bile su gotovo identične, pa tako i broj putnika u brodovima. Titan je prevozio 2.500 putnika, a Titanik njih 2.200, iako su i jedan i drugi imali kapacitet za 3.000 putnika.
Oba broda bila su u britanskom vlasništvu, oba su udarila u led desnim pramcem i oko ponoći. Potonuli su, u stvarnosti i u noveli, 400 nautičkih milja od Njufaundlenda, i nisu imali dovoljan broj čamaca za spašavanje. Titan ih je imao samo 24, a Titanik još i manje, 20. Razlike koje postoje među njima su ipak velike.
Tako je potonuće Titana preživelo samo 13 putnika, a ono Titanika ipak više, njih 750. Titan se pre potonuća prevrnuo, dok se Titanik prepolovio. Džon je bio pravi heroj Titana koji je ubio polarnog medveda na kobnom ledenom bregu, dok se tako nešto u Titaniku ni ne pojavljuje.
Nakon tragedije Titanika, Robertson je optužen da je vidovit s obzirom na gotovo suludu sličnost onoga što je napisao 1898. sa onim što se stvarno i dogodilo 1912. godine. Međutim, nije uopšte čudno da mu je tako nešto palo na pamet.
Robertson je bio sin kapetana broda i odrastao kao mladić koji poslužuje na brodu, pre nego je postao prvi oficir na trgovačkom brodu. Svoju inspiraciju sigurno je crpeo iz bezbroj priča koje je čuo od onih koji su na takvim brodovima radili. Ruta kojom su njegov i stvarni brod plovili bila je najkraći i direktni put od Engleske prema Njujorku, pa i nije iznenađenje što tim delom plovili i jedan i drugi.
Sličnosti u tragediji podstakle su i niz teorija zavera tokom godina, među kojima su i oni koji veruju da je Titanik potopljen namerno, kako bi se izbeglo stvaranje Sistema saveznih rezervi (FED-a).
Mnogi veruju i da je brod uklet zato što kompanija White Star Line nije imala običaj krštenja brodova pre prve plovidbe. Ipak, bez obzira na ove teorije, i dalje ostaje neverojatna činjenica da je Robertson predvideo najveću morsku tragediju na svetu.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com