Socijalni radnici i psiholozi u Japanu su u panici jer počinje škola, kada broj samoubistava kod dece doseže vrhunac. Svake godine oko pet stotina mlađih od 20 godina diže ruku na sebe u toj zemlji.
„Uporedimo li taj broj sa 22.000 samoubistava među svim grupama, taj broj nije veliki, ali samoubistvo dece ne treba posmatrati kao statistiku, nego kao društvenu tragediju“, upozorava Jutaka Motohaši, direktor Japanskog centra za prevenciju samoubistava.
Osećaj nepripadanja
JuJu Horun pokušao je da se ubije u osnovnoj, a zatim i u srednjoj školi. Danas taj pevač pomaže mladima koji više ne vide smisao života.
„Svakodnevno primam elektronsku poštu i pisma tinejdžera koji kažu da razmišljaju o samoubistvu ili su to već pokušali da učine“, rekao je za AFP taj tridesetogodišnjak, koji kaže da ga je nakon teškog detinjstva „spasila muzika“. Po njegovim rečima, glavni razlog zbog kog deca pomišljaju na samoubistvo je osećaj da nikome ne pripadaju, ni porodici, ni školi ni drugarima.
„Mnogi nisu osetili ljubav svojih roditelja koju nisu mogli da im pruže jer je ni sami nisu primili. U mnogim japanskim porodicama malo se razgovara.“
Očekivanja društva
U školi se prema njima često strogo postupa i izloženi su pritisku da moraju da uspeju kako bi odgovorili na očekivanja društva.
Za takve osetljive tinejdžere „prvi dan škole podstiče nelagodnost“, rekao je Kunijasu Hiraiva, predstavnik privatne organizacije koja pomaže roditeljima da otkriju znakove koji upućuju na rizik samoubistva putem posebnih priloga u medijima.
Hiraiva preporučuje da se „dete ne prisiljava na odlazak u školu ako mu je tog dana posebno teško“ i pohvaljuje inicijativu koje decu pozivaju da se sklone u njihove prostorije.
„Kažem im: Niste sami, ako imate problem razgovarajte sa bilo kim, samo razgovarajte i neko će vam sigurno pomoći. Ako nemate kome da se poverite, nazovite ‘SOS telefon za decu’ pri ministarstvu“, istaknuo je ministar prosvete Jošimasa Hajaši.
Najviša stopa samoubistva
Ukupna stopa samoubistva u Japanu je sa 24,2 na 100.000 stanovnika u 2005. pala na 17,3 u 2016., što je pad od 28,5 posto, ali je i dalje najviša među zemljama G7. Preko je potrebno pratiti poruke koje se objavljuju na društvenim mrežama, budući da deca, za razliku od odraslih koji se obraćaju telefonskim službama za prevenciju, ostavljaju na internetu znakove upozorenja. Sredina, nažalost, često zanemaruje te pozive u pomoć, žali se JuJu Horun.
Iscrpljivanje radom
Posebna grupa izložena snažnom pritisku su i mladi u ranim dvadesetim koji ulaze na tržište rada. Oni se osećaju „manje vrednim“ ako ne uspeju u kompaniji koja ih je zaposlila na temelju kriterijuma izvrsnosti jer završavaju najbolje Univerzitete u zemlji.
Iako su mediji u zadnje vreme izveštavali o više slučajeva i prozivali poslodavce zbog „karošija“ (iscrpljivanja radom do smrti), problem ni izdaleka nije rešen zbog duboke ukorenjenosti stroge radne etike, straha od gubitka ugleda i netraženja pomoći, prenosi Index.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com