Kada nam neko pomene putovanja u egzotične zemlje kao što su Tunis ili Egipat, prvo pomislimo na piramide, peščane plaže, prozirno plavo more, udobne hotele, prepune bazare, bogatu istoriju i kulturu, šoping, ali i na avanturističke izlete u pustinju. Ako smo kod pustinje, prvo na šta pomislimo jesu kamile i to kako moramo da imamo makar jednu sliku sa njima. Ipak, tim pustinjskim lađama, kako ih još nazivaju, danas preti opasnost od izumiranja.
Sredinom prošlog veka bilo je oko 200.000 kamila. Međutim, danas je njihov broj sveden na svega 85.000. Tako tvrdi tuniski Institut za sušne zone, a ujedno i upozorava na to da su kamile još jedna od ugroženih vrsta na svetu.
Nomadska plemena praktično više i ne koriste kamile kao životinje za vuču i transport. Da bi podstakao očuvanje kamila, ovaj institut u Tunisu preporučio je uzgoj tih životinja radi mesa, koje je inače veoma cenjeno u tuniskom kulinarstvu, naročito na jugu i u centralnim delovima zemlje. Možda su i neki od mnogobrojnih turista to probali. Izlaz iz ove situacije, međutim, mogao bi biti nađen u široj upotrebi kamiljeg mleka u prehrani i kozmetici, a poznato je korišćenje i kamilje kože i dlake.
Nekada su bile pravo blago u negostoljubivim pustinjama. Značile su izvor života za beduine. One su najizdržljivije životinje u tim negostoljubivim uslovima, jer im ne treba puno vode, koju skladište u svojim grbama na leđima, a i lako se kreću po pesku. Zaštitni su znak svake oaze. One su toliko značile da se i sve plaćalo u kamilama. Danas su, međutim, postale samo još jedna turistička atrakcija. Da li će karavani kamila u pustinji u suton ostati još samo jedna izbledela i nepovratna slika – na nama samima ostaje da to sprečimo kako bismo i dalje mogli da uživamo u predivnim prizorima iz pustinje – sa kamilama, naravno.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com