Uvek su se turisti delili na dve vrste, i to na one koji se „prave Englezi“ gde im mesto nije, to jest, van Engleske, i na one koji su se svojski trudili da budu deo zemlje u kojoj borave, da osete njen ukus i miris. Oni prvi obično prođu lošije i skuplje od ovih drugih. Niko ne voli onog ko se ne trudi da priđe domaćinu i ko očekuje da se isključivo domaćin njemu približi, jer je on, zaboga, gost koji plaća. Tako obično plati i više nego što je mislio.
Recept za bolju komunikaciju i jeftiniju prođu u inostranstvu uvek glasi – u Rimu se ponašaj kao Rimljanin! To se najbolje i najlakše postiže pomoću garderobe (koja treba da sledi neka osnovna pravila koje „domoroci“ slede), ali i pomoću par reči lokalnog jezika. Jedno Buyrum prilikom ulaska u neku tursku radnju i Tesekkur ederim (Hvala!) na izlazu znatno povećavaju vaš ugled i mogu da snize cenu proizvoda ili usluge.
Italijanima ili Francuzima, tako ponosnim na svoje jezike, obavezno govorite pozdrave na njihovim jezicima, pa makar da vam cela konverzacija bude na engleskom. Naravno, Quanto costa? je uvek poželjno, kao i poznavanje brojki.
Mađari su posebno osetljivi na „istorijske okolnosti“ i nekako se uvek osećaju izolovani među tolikim Slovenima, Germanima i Rumunima, da je Szervusz ili Jo napot! pravi recept da se izmami osmeh mađarskom prodavcu ili konobarici.
Grci su presrećni i sa Kalimera ili Efharisto, i odmah počinje priča o „bratskoj Srbiji“. O Bugarima da i ne govorimo. Tu vam treba samo nekoliko reči da biste sve razumeli. Dobro, skoro sve.
Dakle, mali trud – velika korist!
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com