Šta je pokrenulo nastanak kontinenata na Zemlji tajna je koja traje od postanka sveta ili bar od kada se nauka ozbiljnije beleži u istorijskim izvorima. Sada je konačno nađen odgovor šta je pokretač razdvajanja superkontinenta, a zajedno su do njega došli kineski i američki naučnici.
Naučne pretpostavke do sada su govorile da je u davnoj praistoriji, pre više milijardi godina, postojao jedan superkontinent, koji se vremenom razdelio na sedam velikih i osam manjih tektonskih ploča. Međutim, niko nije imao odgovor kako su te tektonske ploče nastale i šta je pokrenulo podelu superkontinenta.
Naučnici sa Dalijan univerziteta za tehnologiju i Kineskog univerziteta za geologiju, Univerziteta Hongkong, te američkih Hampton i Nortistern univerziteta, izneli su rešenje ovog teškog naučnog pitanja, kako je Zemljin omotač počeo da se deli na 15 tektonskih ploča, što je na kraju dovelo i do stvaranja kontinenata.
Oni su u radu, objavljenom u naučnom časopisu „Nejčr“, prikazali svoja saznanja do kojih su došli korišćenjem kompleksnih matematičkih simulacija i 3D modela.
Prema njihovom istraživanju, spoljni omotač naše planete je očvrsnuo pošto se ona ohladila posle nastanka. Međutim, potom je došlo do novog zagrevanja planete, što je izazvalo termalne pritiske koji su doveli do pucanja omotača.
Oni su izračunali da Zemljina litosfera, spoljni omotač, može da izdrži samo jedan kilometar ekspanzije, imajući u vidu da je prečnik planete 6.371 kilometar.
Ideja da se Zemlja formirala sa čvrstim omotačem relativno je nova, a do nje su naučnici dolazili i ranije, proučavajući stene stare 3,5 milijardi godina nađene u Australiji.
Nova studija kineskih i američkih naučnika, međutim, ima novi pristup pitanju kako se spoljni omotač ohladio, a potom ponovo zagrejao dovoljno da pukne.
„Odgovor leži u glavnom mehanizmu razmene toplote koji se mogao dogoditi tokom ranih Zemljinih dana“, rekao je Aleksander Veb sa Univerziteta u Hongkongu, jedan od autora studije.
U njihovom istraživanju ukazano je da su tokom najranijeg perioda Zemlje vulkani imali veoma značajnu ulogu u razmeni toplote, noseći na površinu užareni materijal iz jezgra na površinu. Tokom vremena, istopljene stene koje su dolazile na površinu su se hladile i očvrsnule, gubeći deo toplote koja je odlazila u atmosferu.
Međutim, stvaranjem čvrstog omotača, užarene mase u jezgru postale su „zarobljene“ i sve manje su mogle da izlaze na površinu. Zbog toga je došlo do zagrevanja jezgra, njegovog širenja i pucanja spoljnog omotača na više tektonskih ploča.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com