Rakija i Balkan su nekako povezani tradicijom. Ritual ispijanja, ali i proizvodnje rakije prenosi se budućim pokolenjima. Teško da ćete naći kuću u bilo kojoj balkanskoj državi da nema barem jednu flašu rakije, da se nađe.
Ovu neraskidivu povezanost Balkanaca i njihovog omiljenog pića prepoznao je i britanski novinar Dejvid Farli, koji je za BBC objavio reportažu o rakiji, koju je imao prilike da proba putujući Balkanom.
„Rakija je božanstvena“, prenosi reči Miloša Škorića, koji se bavi marketingom za brend Gorda.
Gorda je rakija koja se u Miloševoj porodici proizvodila vekovima. Plantaža i podrum nalaze se u selu Velereču, na obroncima planine Rudnik, nedaleko od Gornjeg Milanovca.
„Rakiju ćete teško izbeći putujući po Balkanu. U Hrvatskoj i Crnoj Gori pije se ‘loza’ napravljena od grožđa, dok je u Srbiji najčešća šljivovica, ali i rakija od dunja, marelica, jabuka, pa čak i banana“, piše Farli.
Osim šarolike lepeze ukusa, rakija varira i jačinom, najčešće su one sa 40 do 60 posto alkohola. Nije ga očarala samo raznolikost i kvalitet domaćih rakija, prepoznao je možda i najvažniji deo ispijanja rakije – socijalni aspekt.
„Kada sam prolazio Vojvodinom, dovoljno je bilo da se uspostavi kontakt očima i za čas bih se našao za stolom, ispijajući nečiju domaću šljivovicu. Čak bih i uz doručak dobio rakiju, da zalijem kafu.“
Iako je tokom devedesetih običaj ispijanja rakije pomalo zamro među mladima, meštane posebno veseli da je to počelo da se menja. Autor to poetično naziva revolucijom balkanskog duha u kojoj će ovo božansko piće ponovo dobiti status kakav zaslužuje, prenosi Index.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com