U okviru Međunarodnog ekonomskog foruma u Sankt Peterburgu, u organizaciji novinske agencije Tas s, nedavno je održan panel „Veštačka inteligencija protiv tradicionalnog novinarstva“ na kome se govorilo o upotrebi robota tj. softvera u novinarstvu.
Učesnici panela su izneli su različita viđenja – dok su se jedni založili za njihovu sve veću zatupljenost u medijima, drugi su izrazili sumnju da će ikada doći dan kada će roboti-softveri zameniti novinara.
Na svojevrsnom samitu novinskih agencija diskutovalo se o tome da li veštačka inteligencija predstavlja opasnost za novinarsku profesiju.
Život u epohi inovacija menja tradicionani način rada u mnogim oblastima, pa ni novinarstvo nije izuzetak, a učesnici panela bavili su se pitanjem koliko će vremena proteći pre nego što mašine počnu da sprovode novinarsta istraživanja i počnu da pišu analitičke tekstove.
„Da li se nalazimo na pragu epohe kad ljudi-novinari više neće bit potrebni“, jedno je od pitanja kojima su se bavili panelisti.
Moderatori su bili zamenik generalnog dirktora agencije Tas s Mihail Gusman i izvrši direktor PA grupe Klajv Maršal, a učestvovali su generalni direktor Tas s Sergej Mihajlov, potpredsednik AP Džon Daniševski, potpresednik kineske agencija Sinhua Sjan Li, generalni direktor italijanske agencije Ansa Đuzepe Čerbone, potpredsednik Kanejdijan presa Malkolm Kirk, izvršni direktor japanske agencije Kjodo, Hirok Siguita.
Izvršni direktor AP Daniševski smatra da nove tehnologije nisu u koliziji sa tradiconalnim novinarstvom, već u njegovoj službi.
„Nama u AP tehnologije omogućavaju da dobro radimo, efikasnije. AP postoji 170 godina i to baš zato što smo se uvek bavili inovacijama. Nas nove tehnologije ne uznemiravaju“, rekao je on, dodavši da su danas uočljive dve tendencije – prelazak na mobilne platforme i na socijalna sredstva mas medija.
Kirk iz Kanejdijan presa postavlja pitanje:“Zašto protiv, kao da treba da biramo, kao da su nove tehnologije protv tradicinalnog novnarstva?“
„Mi smatramo da one to nisu i da treba govoriti o koristima koje te dve strane mogu doneti jedna drugoj“, rekao je on.
Siguita iz agencije Kjodo je podsetio da Japan dominira kada je reč o robotizaciji i navodi podatak da će 49 odsto poslova za 20 godina u toj zemlji izvoditi roboti, dok će taj proces preživeti umetnici, učitelji, pravnici i novinari.
„To nije loše“, smatra on.
Čerbone iz italijanske Anse sumnja da će ikad intervjue raditi kompjuteri ili da će dobijati Pulicerovu nagradu, jer kako je istakao, oni nemaju emocije, stavove… Takođe, on smatra da ono sto radi AP u određenim sektorima predstavlja proces automatizacije, a ne uvođenje veštačke inteligencije.
Mihajlov iz ruske agencije Tas s ističe da se novinari neće „predati odmah i bez borbe“.
On je ukazao i na to da iako su do skoro takve inovacije uglavnom stizale iz SAD, prošle godine iz Kine je stigla vest o prvom ekonomskom tekstu koji je u potpunosti napisao robot.
Članak je imao hiljadu reči i napisan je za minut, a sve to je izazvalo velike sporove u Kini ali i šire.
„Roboti ne prave greške, nisu bolesni, ne odlaze kući i to je veoma korisno. Nove tehnlogije se koriste i u Tas su . Roboti mogu da obezbede novinarima vreme za duboke analize“, rekao je on, dodajući međutim da su podeljena mišljenja o tome koliko brzo roboti mogu da unaprede svoje mogućosti rada, analize i pisanja složenijih tekstova.
Neki smatraju da to neće biti ni za deset godina, a drugi kazu da će se dogoditi uskoro, zaključio je on.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com