Ogromna Grendland ajkula najverovatnije je najstarije biće na planeti, tvrde naučnici. Prepostavlja se da je stara 512 godina, što znači da se rodila pre Šekspira, pre nego što je Sulejman Veličanstveni osvojio Beograd a trenutno živi u vodama Arktika gde je i locirana, prenose mediji.
Naučnici koji su je analizirali pretpostavljaju da se rodila 1505. godine.
Grenlend ajkule žive u vodama prosečne temperature od -1 do 10C i mogu plivati do 2.200 metara dubine, a teške su oko hiljadu kilograma.
The Oldest Living Vertebrate on The Planet! https://t.co/chSQH9MbaP
— Science and Nature (@SciNaturePage) December 12, 2017
„Očekivali smo da će istraživanje pokazati da su u pitanju dugovečne životinje, ali sam iznenađen da se ispostavilo da mogu da dožive ovoliku starost“, rekao je svojevremeno vođa studije Džulijus Nilsen, biolog sa Univerziteta u Kopenhagenu koji proučava ovu životinjsku vrstu.
Zbog svog udaljenog staništa i neuhvatljive prirode, o velikoj ajkuli se malo zna uključujući i njen životni vek.
Određivanje starosti koštanih riba može biti lako urađeno analiziranjem njihovih otolita odnosno ušnih kamenčića, ali budući da se ajkula uglavnom sastoji od hrskavice i da ima manjak tvrdog, kalcifikovanog tkiva, ovaj proces je malo nezgodniji, pa su naučnici pronašli drugi način da otkriju starost grendlandskih ajkula: pogledali su u njihove oči.
Naučnici su analizirali 28 ženski grendlandskih ajkula koje su umrle slučajno tokom komercijalnog programa monitoringa riba na Institutu za prirodne izvore na Grendlandu.
„Tajna uspeha ove studije se krije u analizi ajkula različite starosti i veličine“, kaže Nilsen.
Posebnom metodom za utvrđivanje starosti 28 ajkula, koja sadrži organski materijal korišćenjem radiougljenika (radioaktivnog izotopa ugljenika) utvrđeno je da je životni vek najmanje 272 godine, prema studiji, koja je objavljena u časopisu Science.
Nepoznato je zašto žive toliko dugo, ali hladno okruženje izaziva niske telesne temperature, što usporava metabolizam i manje oštećuje tkivo životinja.
„Dugovečnost je neverovatna i nadam se da će javnost prepoznati koliko je to važno s obzirom na to kako čuvamo Arktik i ekosisteme dubokih voda“, kaže Eron Fisk, ekolog s Univerziteta Vindzdor.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com