Tražite neku biljku za romantični kutak u svojoj bašti? Sa slezom će vaš san postati stvarnost. Nežno kao topao julski vetar poigravaju cvetovi crnog sleza na letnjoj baštenskoj pozornici. Nastupaju u neupadljivim nijansama od svetloružičaste do tamnoroze boje. Nijedna druga boja ne odgovara tako dobro ovakvom neverovatno romantičnom ambijentu. Sve vrste sleza su deca leta i veoma dobro se osećaju u svakom kutku bašte. Zemljište treba da bude rastresito i porozno pošto slez ne voli puno vode.
Kao pratilac na sunčanoj stazi pojavljuje se svima poznati divlji slez, na latinskom – Malva sylvestris. On cveta već od juna, a sam prosipa seme i tako se razmnožava. Ako se poseje u proleće, letnji portugalski slez (Lavatera trimestris) šepuri se svojim somotskim cvetovima u obliku trube od leta pa sve do mrazeva. To je jednogodišnja biljka i svojom visinom od 60 do 100 centimetara odgovara leji. Pratioci joj mogu biti žavornjak ili mačja metvica.
Sorte portugalskog sleza (Lavatera olbia) uz dobru zimsku zaštitu mogu da žive i više godina. Rado uspeva i u saksijama na terasi. Zbog svoje visine od 12 metara tirinški žbunasti slez (Lavatera thuringiaca) može se koristiti i kao živa ograda. Godinama oduševljava svojim čarobnim ružičastim cvetovima i nežnozelenim listovima.
Naravno, dvogodišnji žbunasti slez, nazvan još i Althea rosea, takođe je obavezan u bašti. U septembru se postavlja pored zidova i ograda. Žbunasti slez će vas umnogome podsetiti na cvetove ruže. Već sledeće godine prikazaće svoje prelepe cvetove na dva metra visine. Svakom malo višem slezu u bašti treba obezbediti zasebno mesto kako bi mogao da se pokaže u svom punom sjaju. Verovatno na baštenskoj pozornici imate mesta za još jednu ulogu – za ružičasti cvetni san letnje noći.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com