Pitanje da li smo sami u svemiru je vekovima zaokupljalo ljudski um. To je slučaj i sa ruskim milijarderom Jurijem Milnerom koji je najavio da će uložiti 100 miliona dolara na projekat čiji je cilj otkrivanje vanzemaljaca.
Koristeći najveće radio teleskope u svetu, tim naučnika, među kojima i proslavljeni britanski frizičar i kosmolog Stiven Hoking, nadgledaće inicijativu „Breakthrough Listen“, 10-godišnju potragu za radio-signalima koji bi mogli da ukažu na postojanje inteligentnog života u dubokom svemiru.
„To je najinteresantnije tehnološko pitanje našeg doba“, rekao je Milner u nedavnom intervjuu, navodeći da je počeo da se zanima za vanzemaljski život nakon što je, kao 10-godišnji dečak u Moskvi, pročitao knjigu astrofizičara Karla Segana „Inteligentan život u univerzumu“.
Milner veruje da druge civilizacije mogu da nas nauče kako da se nosimo sa izazovima kao što je preusmeravanje prirodnih resursa.
„Ako smo zaista sami, moramo pažljivo da čuvamo ono što imamo. Jer bi to značilo da univerzum nema bekap“, istakao je ruski investitor čije se bogatstvo, rezultat smelih ulaganja u projekte kao što je Fejsbuk, procenjuje na 3,4 milijarde dolara.
„Površina svemira obuhvacena potragom biće deset puta veća od one koja je istražena do sada, a prikupljeni podaci skeniraće se sto puta brže. Detaljno ćemo ispitati milion zvezda najbližih Zemlji“, najavio je on.
Za deset godina, predviđa Milner, naučnici će moći da tragaju za radio transmisijama u Mlečnom putu i 100 najbližih galaksija.
Najviše novca, u okviru projekta, biće izdvojeno za iznajmljivanje radio-teleskopa na dva meseca godišnje. Naučnici će na raspolaganju tako dobiti na duže vreme (dosad su to mogli samo na par dana) moćne optičke uređaje poput američkog „Grin benk“ teleskopa i australijskog „Parks“ teleskopa.
Glavni cilj Milnerove inicijative je da se utvrdi da li su signali delo inteligentnog života ili rezultat prirodnih fenomena.
„Oni nam neće ništa reći o civilizaciji, ali će nam ukazati da neka civilizacija postoji tamo negde“, objasnio je Frenk Drejk koji je zajedno sa Seganom poslao prvu poruku u svemir 1972.
Ipak, bilo koji signal koji bi naučnici uspeli da detektuju najverovatnije bi bio poslat godinama, možda čak i vekovima ili milenijumima ranije. Radio signali putuju četiri godine između Zemlje i najbliže zvezde van našeg sunčevog sistema.
„Inteligentni smo, živi, moramo da saznamo“, izjavio je Hoking, koji će u okviru projekta imati savetodavnu ulogu.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com