Taširo jezik su u novijoj istoriji imali priliku da čuju samo odabrani. To je zato što je Amadeo Garsija poslednji čovek na svetu koji se njime služi.
Novinari Njujork tajmsa putovali su na sami kraj reke Amazon u srcu Perua kako bi Amadea pitali kako je moguće da jedan jezik tek tako može da nestane. Iako je možda svega nekoliko hiljada ljudi govorilo Taširo jezikom na njegovom vrhuncu, njegova istorija duga je stotinama godina.
Sam Amadeo živi u toliko zabačenom delu amazonske prašume, da je do njega jedino moguće doći desetosatnom vožnjom brodom.
Jezik kojim govorimo definiše ono što jesmo, kao i ono što nismo, piše Tajms. Jezik je ono što nas spaja i razdvaja, i pruža nam mogućnost da se osvrnemo na prošla vremena i razumemo razvoj naše kulture.
Za Taširo jezik, sve se završava jednim čovekom koji je do tinejdžerskih godina odrastao u plemenu koje je bilo nepoznanica za ostatak čovečanstva.
„Moja majka je umrla od velikog kašlja, otac od malarije“, kaže Amadeo i napominje da na svom jeziku nije razgovarao ni sa kim otkako mu je i brat preminuo od denga groznice. Ipak, kaže da još uvek sanja na maternjem jeziku.
„Dugo vremena su bili odsečeni od svih, ali su polako počeli da se interesuju za svet oko sebe,“ kaže Mario Tapuj, Amadeov prijatelj iz detinjstva.
„Kad god bismo imali priliku, igrali bismo fudbal i peli se na drveće“.
Amadeo mesecima nije govorio sa sinom i pozajmio je telefon američkih novinara kako bi čuo šta se dešava. Naravno, na španskom jeziku.
Žena ga je napustila zajedno sa petoro dece o kojoj nije mogao da se stara. Decu je usvojio jedan hrišćanski misionar i pružio im dom u preko 1.600 kilometara udaljenom Portoriku. Tu je izgubljena svaka mogućnost da Amadeova deca nauče jezik svog naroda, kao i nešto o kulturi u kojoj je odrastao njihov otac.
„Volim te, znaš to?“ poručuje mu sin preko telefona, nakon što ga je prekorio zbog problema sa pićem o kojima je čuo.
Amadeo kaže da bi mu to možda nešto i značilo kada bi sin nekad zapravo i došao da ga poseti.
„Želeli smo da mu ponudimo mesto profesora, koji bi ljude učio o njegovoj kulturi i jeziku, ali to je bilo nemoguće, uvek je bio pijan. Sada je star i jednostavno je kasno. Žao mi je Amadea, znam da je usamljen. Morate da imate nekoga sa kim ćete bar razgovarati,“ kaže njegov prijatelj Tapuj.
Iako postoje pokušaji da se Taširo jezik sačuva, on će verovatno nestati sa Amadeom. Za njega, jezik je nestao odavno – nema potrebe za njim kada si sam.
„Zovem se Amadeo Garsija i ja sam Taširo. Kada jednog dana odem, nadam se da će me se svet sećati“, poručuje iz srca Perua poslednji pravi predstavnik svog plemena, prenose mediji.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com