U moderno doba ima ih najrazličitijih, od svetlih do tamnih, penušavih ili mutnih, upakovanih u plastičnu, staklenu ili limenu ambalažu, i lako pronalaze put do kupca, naročito u vrelim letnjim danima. Na tržištu širom sveta danas postoji na stotine vrsta piva. Ipak, malo ko zna da ovaj osvežavajući i hranljivi napitak nije proizvod modernih vremena nego je stalni čovekov pratilac već hiljadama godina.
Prvi podaci o vrenju i pravljenju piva datiraju od pre šest hiljada godina. Kako beleže istorijski podaci, tadašnji majstori u stvaranju ovog napitka bili su Sumerci. Oni su pivo pravili od hleba koji su stavljali u vodu. Dodavali su potom toj smesi razne sastojke i ostavljali je da odstoji kako bi u njoj došlo do vrenja. Ovo drevno pivo je prvo nuđeno bogovima u ritualnim obredima, a zatim se njime častio okupljeni narod. S obzirom na njegovu gustinu, tadašnje pivo se najčešće pilo na slamčicu.
Posle pada Sumerskog carstva, tehniku pravljenja piva preuzeli su i dalje je usavršavali Vavilonci. Oni su pravili više vrsta ovog pića i čak su ga isporučivali Egipćanima. Tadašnje pivo čuvano je u staklenim flašama koje se nisu mnogo razlikovale od današnjih. I stari Rimljani i Grci znali su za pivo, ali u njihovo vreme ovaj napitak nije mogao da izbije na prvo mesto po popularnosti. U Grčkoj, pa i u Rimskom carstvu, vekovima je najpoznatije i najpopularnije piće bilo vino. Pravljenje piva u staroj eri bilo je isključivo ženski posao. Pivo se često pravilo u hramovima, a u novoj eri ovo piće je počelo da se pravi i u manastirima. Interesantno je da su monasi u manastirima u vreme posta smeli da piju pivo, jer je ono smatrano pićem, a ne hranom. Pre oko dvesta godina pivo je počelo masovno da se proizvodi u zemljama zapadne Evrope, a među najpoznatijim pivskim centrima bile su Engleska, Holandija i Nemačka.
Vekovima je pivo smatrano lekovitim napitkom, a ne alkoholnim pićem i često je preporučivano bolešljivim i anemičnim osobama. Ipak, iako je hranljivo, ovo piće nije preporučljivo u velikim količinama, naročito osobama koje su sklone gojenju.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com