Prvo staklo nastalo je uz pomoć prirode, tačnije vulkana, i čovek je počeo da ga koristi još na početku civilizacije. Kasnije su ljudi počeli da ga prave od različitog materijala. U Egiptu i Mesopotamiji, daleko pre ere metala, pravile su se staklene boce i čaše. U grobnicama faraona (oko 1.500 godina pre naše ere) pronađene su flaše od stakla obojene žutom i plavom bojom koje su, po svemu sudeći, korišćene za dekoraciju. Drevni Egipćani otkrili su da upotrebom određenih materijala, kobalta ili magnezijuma, mogu da oboje staklo.
Oko trista godina pre naše ere Grci su naučili da koriste duvalicu, specijalnu cev pomoću koje se stvaralo staklo. Sto godina kasnije, Rimljani su počeli da prave staklene tanjire koje su umetnici ukrašavali do savršenstva. Stari Rimljani bili su pravi majstori u proizvodnji stakla i njihov način pravljenja ovog materijala bio je izuzetno cenjen.
U vekovima koji su usledili majstori su usavršavali tehniku pravljenja stakla, ali su se i međusobno takmičili. Konkurencija je s vremenom postala veoma oštra, a česte su bile i krađe poslovnih tajni u pravljenju staklenih čaša i drugih predmeta od stakla.
Pre otprilike 500 godina Venecija je postala čuvena po izradi staklenih predmeta. U to doba, po naređenju tadašnjih venecijanskih vlasti, svi majstori u pravljenju stakla prebačeni su na ostrvo Murano – da bi se njihova profesionalna tajna bolje sakrila od Engleza i Francuza. U decenijama koje su usledile majstori iz Velike Britanije i Francuske ipak su preuzeli primat u pravljenju staklenih predmeta. Staklo je postalo popularno i u Americi u prvim godinama 17. veka, vrlo brzo po dolasku kolonista na taj kontinent.
Sve dok se nije počelo sa industrijskom proizvodnjom stakla, predmeti od ovog materijala, zbog visoke cene, bili su nedostupni običnom svetu. Kasnije, uz pomoć moderne tehnologije i savremenih fabrika – staklara, počela je masovna proizvodnja najrazličitijih staklenih predmeta.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com