Da li ste ikada posmatrali životinje u zoološkom vrtu, naročito majmune, i to u trenutku kada im date bananu? Životinja koja ima hranu podeliće je sa drugom. Divan gest, pomislićete. Da li je zaista tako? Jesu li majmuni zaista toliko požrtvovani, ili naprotiv – upravo sebični, dokazaće i jedna naučna studija koja se time bavi.
Šimpanze i druge vrste majmuna dele hranu sa svojim srodnicima da ih ne bi gnjavili i tražili komadiće. To je ta neverovatna istina koju su zoolozi utvrdili.
Kako piše časopis „Nature“, ranije su naučnici verovali da životinje daju hranu drugim životinjama iz velikodušnosti, da bi kasnije mogle da imaju koristi od slične ljubaznosti. Međutim, teorija o prestanku gnjavaže i moljakanja nudi jednostavnije objašnjenje, kako smatra i naučnik Džefri Stivens. Onaj koji traži hranu, kao i onaj koji mu je daje, ima interes – prvi da dobije hranu, a onaj drugi da dobije mir. Tako su svi zadovoljni.
Primati retko pružaju hranu kroz rešetke gladnom prijatelju u susednom kavezu. Međutim, ako se pregrada otvori i nađu se odjednom u zajedničkoj prostoriji, to je već druga situacija. Tada gladna životinja ima priliku da moli, krade ili da se bori za hranu sa drugom životinjom. Samim tim, uništava njen mir i uživanje u hrani. Da bi to izbegla, druga strana je primorana da podeli svoj plen i da na taj način povrati izgubljeni spokoj.
Čovek je postao od majmuna, što dokazuje i sledeći primer: ista je situacija i kada roditelj daje ili kupuje detetu igračku samo da ga ućutka – i to je način prekidanja neprestane gnjavaže. Takva situacija se svima desila. Ako funkcioniše u svetu majmuna i ostalih primata, zašto ne bi i kod nas ljudi? Ko posle svega može da kaže da nismo isti kao majmuni? Možda je smešno, ali je istinito.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com