Više od 70 miliona ljudi glasalo je putem Interneta i telefona za izbor novih sedam svetskih čuda.
U užem izboru našao se 21 kandidat, a proglašenje pobednika dogodilo se pre nekoliko nedelja, tačnije, 6. jula 2007. godine, u Lisabonu.
Kampanju „Novih sedam svetskih čuda“ započeli su 1999. godine Švajcarac Bernar Veber i njegova fondacija s više od 200 nominacija iz čitavog sveta. Broj kandidata smanjen je prošle godine telefonskim i internet glasanjem na 77, da bi zatim komisija sastavljena od arhitektonskih stručnjaka, na čelu s Federikom Majorom, bivšim generalnim direktorom Uneska, napravila konačnu listu, na kojoj se našla 21 građevina. U užem izboru bili su Ajfelova kula u Parizu, njujorški Kip slobode, indijski Tadž Mahal, Maču Pikču, Akropolj, Aja Sofija, Kremlj i Crkva Vasilija Blaženog, rimski Koloseum, dvorac Nojšvanštajn u Nemačkoj, Stounhendž, Sidnejska opera, španska Alhambra i Kineski zid. Među kandidatima su se našli i japanski hram Kijomicu, statua Hrista Spasitelja u Brazilu, kompleks hramova Angkor u Kambodži, Timbuktu, Petra u Jordanu, Uskršnje ostrvo i drevni majanski grad Čičen-ica u Meksiku.
A kao pobednici izašli su Veliki kineski zid, Tadž Mahal u Indiji, Petra u Jordanu, statua Hrista Spasitelja u Brazilu, rimski Koloseum, Maču Pikču u Peruu i Čičen-ica u Meksiku.
Egipatske piramide u Gizi jedine su ostale s izvorne liste sedam svetskih čuda starog sveta, na kojoj su se nalazili i Semiramidini viseći vrtovi u Vavilonu, Artemidin hram u Efesu, statua boga Zevsa u Olimpiji, Mauzolej u Halikarnasu, Kolos s Rodosa i Faros u Aleksandriji.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com