Novosadski Institut „Bio sens“ osvojio je pobedničko mesto na prestižnom takmičenju koje je organizovala najveća svetska mreža istraživačkih institucija u oblasti poljoprivrede. Takmičenje je održano u Keniji, a srpski naučnici ponudili su inovativno rešenje za smanjenje gladi u Africi.
U centru srpske poljoprivrede u Novom Sadu nalazi se Istraživačko-razvojni institut „Bio sens“, koji se bavi primenom informacionih tehnologija u biosistemima. Posebna grupa njegovih naučnika bavi se stvaranjem novih tehnologija, to je „Grupa za otkrivanje znanja“.
Oni koriste sofisticiranu tehnologiju, satelitske slike, slike dronova, termalnih i hiperspektralnih kamera da bi odgovorili na jednostavna pitanja — koje seme posejati, koliko i kada da se đubri zemljište, na kojim delovima više, na kojim manje. Tako pomažemo poljoprivrednicima da povećaju prinose, da imaju kvalitetnije proizvode i veći profit, objašnjava mladi naučnik Oskar Marko.
„Kao što ljudsko oko vidi u tri kanala osnovne komponente svetlosti, crvenu, plavu i zelenu, tako i ove kamere vide u nekoliko stotina kanala. Mnogi od njih nisu vidljivi ljudskom oku, jer su u termalnom ili infracrvenom domenu. Ti kanali su veoma bitni za poljoprivredu, jer možemo da otkrijemo da li biljke treba navodnjavati, đubriti i da li možda postoje biljne bolesti protiv kojih treba delovati pesticidima“, kaže Marko za Sputnjik.
Pored onih koji su zaduženi za istraživanje u oblasti informacionih tehnologija, u timu su i stručnjaci drugih profila, eksperti iz oblasti biologije, meteorologije, njih dvadesetoro.
„Grupa za otkrivanje znanja“, naučnici koji u proseku imaju po 28 godina, razvili su digitalnu platformu „Agro sens“. Poljoprivrednici mogu da se besplatno registruju i pronađu neke od domaćih tehnologija koje su objavili naučni časopisi, koje su dostupne za korišćenje, kaže Marko.
„Među našim tehnologijama izdvojio bi obradu senzorskih podataka, ali i obradu satelitskih podataka, na kojoj prikazujemo određene satelitske vegetativne indekse, koji poljoprivrednicima daju sliku o tome kako njihovi usevi rastu i da li im je potrebna neka aktivnost da bi se pospešio rast“, kaže naš sagovornik.
Platforma je lansirana pre nešto više od godinu dana, a sada već ima više od deset hiljada korisnika koji su u nju uneli informacije o oko trideset hiljada njiva. Među njima su mali proizvođači, ali i velike poljoprivredne kompanije.
Uspeh istraživanja dobio je potvrdu u svetu. Novosadski Institut „Bio sens“ osvojio je pobedničko mesto na prestižnom takmičenju u Keniji svojim inovativnim rešenjem za smanjenje gladi u Africi. Među 130 ekipa prošli su u dalje takmičenje, istraživanje za koje su dobili sto hiljada dolara.
Inicijativu globalnih razmera pomogle su istraživačke institucije, vlade ekonomski razvijenih zemalja, a među finansijerima je i fondacija Bila Gejtsa. Rešenje srpskih naučnika Oskara Marka, Sanje Brdar i Gordana Mimića, oduševilo je stručnjake, jer može da pomogne poljoprivrednicima samo na osnovu pametnog izbora semena.
„Žiriju se svidela naša ideja zato što ne zahteva nikakva dodatna ulaganja. Ona se tiče pametnog izbora semena za određeno zemljište i klimatske parametre koji vladaju na afričkim njivama. Dajemo preporuku poljoprivredniku koji hibrid kukuruza da seje i u kolikom procentu, kako da izbegne rizik. To je jedna od metoda povećanja prinosa koja ne zahteva ulaganja ni u pesticide, ni u đubrivo, ni u mehanizaciju“, objašnjava Marko.
Novac koji su mladi stručnjaci dobili uložiće u dalji razvoj svog originalnog rešenja. Za godinu dana sledi druga faza takmičenja u kojoj se od pet biraju dve ekipe koje će nastaviti da razvijaju prototip i omasove njegovo korišćenje na najsiromašnijem kontinentu.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com