Evo male šetnje kroz život. Na tom putu, prva velika i značajna stanica su dvadesete godine. Mnogi ih smatraju najlepšim. Da li su baš one najlepše? Zar to nisu pomalo mučne godine, kada se prilagođavamo okolini i kada se ulazi u svet odraslih, gde vladaju pravila i rituali? Tu je i briga o učenju, ali i san o velikoj ljubavi.
Tridesete godine su uglavnom ispunjene nezadovoljstvom i lutanjem. Mnogo se želi i sanja, a često se malo toga može i ostvariti. Ipak, psiholozi smatraju da je to vreme pune zrelosti, kada se zna kuda se ide i šta se hoće. U tridesetim je kao na dlanu jasna razlika između polova. Većina muškaraca je već osvojila svoje profesionalne pozicije, neki su se domogli i uspeha, a mnogo žena razapeto je između posla i materinstva.
Dok se okrenete, stignu četrdesete, kada se pravi životni bilans. Žene su svesne svojih mogućnosti, ali i ograničenja, manje su aktivne i većina njih je veoma razborita. Uzgred, to su godine kada vreme ne prolazi već leti. Deca brzo rastu, društveni život je bogat, mada bez većih potresa koji bi poremetili zadobijenu ravnotežu.
Brzo prođe pola veka. Žena u pedesetim godinama liči pomalo na ratnika koji je, prihvativši da položi oružje, oslobođen učešća u daljim bitkama. Njeno telo se menja, nastaju bore, talože se kilogrami i javljaju se razni strahovi i nezadovoljstva.
U tom magnovenju brzo nastupa šesta decenija. Uzburkano more sada je mirno. Bure su stišane. Sve što je moglo da se dogodi, dogodilo se. Žena je sada bogata iskustvom i emocijama, stekla je svoju životnu filozofiju i pogled na svet. Oslobođena terora hormona, ona sada otkriva nove sklonosti. Njen život je najzad u njenim rukama.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com