Jagoda je opštepoznat naziv za nisku višegodišnju biljku iz roda koji pripada, verovali ili ne, porodici ruža, kao i za jestiv plod te biljke. Jagode su prvi put kultivisane u Americi oko 1780. godine i od tada su postale važan poljoprivredni proizvod u mnogim zemljama. Beli cvetovi jagode rađaju se u cimama i imaju pet zaobljenih latica, mnogo prašnika i tučaka.
Sve kultivisane jagode nastale su od četiri osnovne vrste: šumske jagode, livadske jagode, jezerske i vrste koja se gaji u centralnoj Evropi. Danas su poznate vrste: Vilson, Kresent, Šarples i Longvort.
- Korisne informacije o jagodama
Ako pojedete osam jagoda, unećete 140 procenata preporučene dnevne doze vitamina C.
Činija jagoda ima samo 55 kalorija.
U proseku, svaka jagoda ima oko 200 semenki.
Zbog svog srcastog oblika, jagoda je bila simbol boginje ljubavi Venere.
Jagode su jedino voće čije semenke se nalaze spolja, a ne unutra.
Prvi botanički zapis o jagodi pojavio se u Herbarijumu iz 1454. godine.
- Jagoda u književnosti
„Bez sumnje je Bog mogao napraviti bolju bobicu, ali bez sumnje, Bog to nikada nije učinio“, rekao je doktor Vilijam Batler, engleski pisac iz 17. veka. Batler je, bez sumnje, govorio o jagodi. U „Otelu“ Šekspir je dekorisao Dezdemoninu maramicu simbolima jagode.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com