Čokolada je omiljena poslastica svih generacija. Danas je tržište preplavljeno različitim vrstama ovog slatkiša – ima ih u svim varijantama, od čokolada bez dodataka do onih s keksom, jogurtom, bademima ili voćem. U moderno doba teško se može zamisliti sladoled bez čokolade ili torta koja nije makar prelivena ovom poslasticom. Prema mišljenju nekih medicinskih stručnjaka, pored toga što je prijatnog ukusa, čokolada poboljšava raspoloženje.
Iako je omiljena i među najmlađima i među starijima, čokolada nije pronalazak modernog doba, već prati čoveka, prema nekim podacima, duže od 4.000 godina. Najstariji zapisi, koji datiraju iz perioda od pre 4.000 godina, pominju slatkiš koji može biti čokolada, dok je oko 1.500. godine pre naše ere na pijacama u drevnom Egiptu prodavano „slatko meso“. Ipak, prvi jasni podaci koji govore o čokoladi nastaloj od biljke kakao datiraju iz vremena drevnih Maja i Asteka. Oni su u Jukatanu osnovali prve plantaže kakaoa oko 600. godine naše ere, a veruje se da su za ovu biljku znali i nekoliko vekova ranije.
Maje su pravile napitak od bobica skupljanih s kakao drveća i nazivali ga „ksokoad“. Asteci su verovali u legendu da je kakao drvo doneto iz raja i da čovekova snaga potiče od konsumiranja njegovih plodova. Oni su pravili i svojevrsni čokoladni napitak od plodova kakao drveta, a zvali su ga „čokolad“. Kasniji naziv, koji je poznat u celom svetu – čokolada, nastao je baš od naziva ovih napitaka drevnih Maja i Asteka. U vekovima koji su usledili čokolada pravljena od plodova kakaoa bila je omiljeni slatkiš Meksikanaca, koji su verovali da je to poslastica bogova.
Kristofer Kolumbo je sa svog četvrtog putovanja u Novi svet doneo kralju Ferdinandu plodove kakao drveta. Oni su korišćeni za čokoladni napitak, a u zapisima sačuvanim iz 1519. godine prvi put se pominje čokolada – preteča one koju danas poznajemo, kada je španski istraživač Hernan Kortez posetio dvor cara Montezume u Meksiku. Tamo je Kortez probao štapiće čokolade punjene vanilom, poslasticu Meksikanaca. Ovaj istraživač je 1528. godine doneo čokoladu u Španiju. Zatim je ova poslastica pravljena u španskim manastirima, a način njene izrade skrivan je gotovo jedan vek.
Osnovni proizvod za ovaj slatkiš – kakao, Španci su gajili na mnogobrojnim plantažama u svojim kolonijama i postali su poznati kao proizvođači čokolade. Italijanski istraživač i putnik Antonio Karleti otkrio je tajnu pravljenja čokolade u Španiji 1606. godine i zatim je preneo u ostale krajeve Evrope.
U vekovima koji su usledili čokolada je postala omiljena poslastica bogatih i siromašnih, a u 19. veku i početkom prošlog veka počeli su da se otvaraju prvo pogoni, a zatim i cele fabrike za pravljenje ovog slatkiša. S vremenom su velike kompanije počele da se takmiče u izradi ovog proizvoda i da na tržište izbacuju sve raznovrsnije slatkiše u čijoj se osnovi nalazi čokolada.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com