Tim istraživača na Univerzitetu Južne Danske pronašao je sjajni zeleni otrovni arsen analizirajući tri renesansna rukopisa školske biblioteke.
Ko bi ikad rekao da knjiga može biti smrtonosna? Verovatno malo njih jer niko nije predvideo da će korice stranica koje su analizirane u potrazi za ostacima teksta rimskog prava i kanonskog zakona, biti prelivene zelenim pigmentom koji sadrži smrtonosni arsen.
„Posmatrali smo ove tri retke knjige u laboratoriji s Iks-zracima jer je bibliotekar ranije otkrio da su srednjovekovni rukopisni odlomci, poput primeraka rimskog prava i kanonskog zakona, korišćeni za izradu pokrova“, objašnjava Jakob Povl Holk, istraživač bibliotekarstva SDU i Kare Lund Rasmusen, vanredni profesor fizike i hemije, koji je rekao u razgovoru: „Dobro je dokumentovano da su evropski knjigovesci u 16. i 17. veku reciklirali stare pergamente“.
Problem je bio što su sve korice knjiga bile prelivene u „debelom sloju“ zelenom bojom koja je onemogućila čitanje skrivenog teksta ispod nje golim okom. Tako su Holk i Rasmusen koristili tehniku nazvanu mikro-rendgenska fluorescencija kako bi rukopise obasjali tankom svetlosnom niti, nadajući se da će istaknuti određene elemente (poput kalcijuma ili gvožđe) koji su „pečeni“ u temeljnom mastilu.
Umesto toga, pronašli su arsen.
Arsen je prirodni element metaloida koji se nalazi širom Zemljine kore — međutim, u kombinaciji s drugim elementima poput vodonika i kiseonika postaje smrtonosna otrovan.
„Ovaj hemijski element je među najotrovnijim hemikalijama na svetu i izloženost može da dovede do različitih simptoma trovanja, razvoja raka, pa čak i smrti“, napisao je Holk i Rasmusen.
Otrovnost arsena ne smanjuje se vremenom
Trovanje arsenom događa se prvenstveno preko gutanja (recimo, lizanjem prsta i okretanjem stranice kontaminirane knjige), ali neki od otrova mogu takođe da prodru dodirom i udisanjem. Budući da je bez ukusa i bez mirisa, arsen se hiljadama godina koristi kao otrov, napisali su istraživači.
Uprkos tome što je smrtonosan, arsen je nakratko bio odobren kao pigment za boje tokom 19. veka. To je rezultiralo proizvodnjom otrovnih postera, poštanskih markica, haljina i pigmenata boje.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com