Snimiti akcioni film s puno borbe nije nimalo lako. Malo je i reditelja, posebno u filmovima koji obiluju scenama borbi, koji sami režiraju te scene, već ih obično poveravaju specijalistima za tu oblast.
Za najboljeg u tom poslu važi Kinez Juen Čeung Jan. Njegovo delo su borbe u dva od tri „Matriksa“, u oba nastavka „Čarlijevih anđela“ i u „Derdevilu“. Najbolji majstor za scene borilačkih veština ne zna ni reč engleskog jezika, tako da uz njega treba angažovati i prevodioca. Međutim, oni koji su s engleskog govornog područja i koji su takođe priznati majstori za borbe određenom vrstom oružja pričaju da je njihov pristup akciji dijalog telom umesto rečima. Borba mora da naglašava ili priču ili osobine lika koji se bori, u suprotnom služi tome da potroši vreme.
Ljudi koji smišljaju borbe noževima, sabljama, rukama, nogama, mačevima, topuzima ili nekim izmišljenim oružjem provode sate i sate s glumcem koji izvodi određenu scenu borbe. Mnogo vežbaju, ali i smišljaju stilove koji će izgledati ne samo dobro i efektno već će imati i logičku potku. Ti razgovori služe tome da se lik u borbi potpuno razume, da se otkrije odgovor na pitanje kako bi on reagovao u stvarnom životu, zašto se bori na način na koji se bori i slično.
Naravno, ovo se dešava kada se radi o visokobudžetnim filmovima, tamo gde se novac nemilice troši. U onim drugim, kojih je mnogo više, i dalje je najvažnije šaka o glavu, pa udri. Samo snaga, bez pameti.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com