U današnje vreme mnogi biznismeni ali i obični ljudi ne mogu da zamisle svakodnevni život bez kompjutera. Tokom poslednjih deset godina ova naprava uselila se u milione domova širom naše planete, a gotovo da u svetu nema poslovnog objekta bez računara. Svakodnevno se putem kompjutera obavlja bezbroj poslovnih transakcija, a ova naprava omiljena je i među najmlađima, koji su u stanju da danonoćno igraju igrice.
Iako su pre više od tri decenije istraživači predviđali da će početkom novog milenijuma kompjuteri biti poslednja reč tehnike i da neće zauzimati više od jednog zida u sobi srednje veličine, stvarnost je daleko premašila njihove vizije. U moderno vreme veličina i težina kompjutera postale su simbolične, a u tome prednjači laptop, računar koji staje u torbicu i koji se može upotrebljavati na svakom mestu.
Prema istorijskim podacima, prvi elektronski računar napravljen je u Americi 1942. godine, a konstruisao ga je profesor Dž. Atanasov. Ova naprava korišćena je pre svega za rešavanje sistema jednačina. Četiri godine kasnije, takođe u Sjedinjenim Američkim Državama, proizveden je ENAK, elektronski numerički integrator i kalkulator, koji je više godina upotrebljavan za balističke proračune. Ovaj računar izgledao je kao svemirska stanica, zauzimao je celu prostoriju, a težio je 30 tona. U njega je bilo ugrađeno 18.000 cevi i trošio je enormnu količinu električne energije.
Iako su mnogobrojni stručnjaci verovali da će s razvojem tehnologije kompjuter bivati sve veći, desilo se upravo obrnuto. Od sredine prošlog veka do danas njegova veličina se rapidno smanjivala sve do 1980. godine, kada je proizveden prvi mikroračunar kompanija IBM i Intel. Ovaj računar, koji nije zauzimao više od polovine prosečnog radnog stola, vrlo brzo je našao put do kupaca, a u godinama koje su usledile i druge kompanije počele su da proizvode kompjutere, pa su na tržištu svoje mesto našli mnogobrojni računari. Kako se broj kompjutera povećavao, tako je i njihova cena išla nadole. Prvi malobrojni računari bili su privilegija moćnih kompanija i bogatih pojedinaca, ali s vremenom se situacija promenila. Tržište kompjutera je oživelo i oni su postali pristupačni gotovo svima.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com