Amerikanka Hana Milbrand (21) od svoje sedme godine živela je u uverenju da boluje od neizlečivog tumora, a sve zbog svoje majke koja je tešku bolest izmislila kako bi od lokalne zajednice izvukla novac.
Njena majka Tereza čak je lažirala hemoterapije i terala Hanu da nosi masku preko lica u bolesnoj nameri da preko nje izvuče hiljade dolara. U jednom joj je trenutku rekla da joj zbog bolesti ostaje tek nekoliko nedelja života, prenosi The Sun.
Hana, iz Ohaja, imala je sedam godina kada ju je majka zbog kašlja i povišene temperature odvela lekaru. Pregledali su je i napravili rendgenski snimak. Iako nije bilo znakova nikakve ozbiljnije bolesti, majka je okupila porodicu i rekla da Hana ima tumor, dodajući kako je verovatno ‘neizlečiv’. Hanin otac Bob vest je dočekao u suzama.
– Moj se život preko noći promenio. Majka me je terala da nosim masku, govoreći kako me ona štiti od bakterija zbog kojih bi mogla da budem još bolesnija. Mrzela sam što me gledaju sa žaljenjem, mrzila sam pažnju ali majka je bila zadovoljna. ‘Ti si moje dete od milion dolara’, govorila je, ali tada nisam shvatala šta misli – priča Hana.
Za njeno ‘izlečenje’ lokalna zajednica prikupljala je novac, koji je majka ubirala sa puno ‘zahvalnosti’. Kako je bila medicinska sestra, počela je kćerku da truje lekovima koji joj uopšte nisu trebali. Zbog njih je stalno bila umorna i iscrpljena, bolela je glava i svakog dana osećala se sve lošije. Nije smela da se igra sa prijateljima niti da vozi bicikl, a njena je majka učiteljima u školi čak dala upute šta da učine ako Hana dobije ‘napad’.
– Najviše sam strahovala od razdvajanja od roditelja. Htela sam svake noći da spavam u njihovom krevetu, ali majka nije dala. Postale smo sve udaljenije, ali otac je uvek bio tu. Puno je radio, ali bi, kad god sam imala lažni dogovor kod lekara, uzimao slobodno. Tada bi ‘dogovor’ naprasno bio otkazan. Tada bi me uzela majka i baka i odvele na sladoled od kog bih uvek zaspala, a kad bi se probudila rekle bi mi da su mi lekari dali injekciju. Uvek sam imala dugu plavu kosu, ali jednog jutra probudila sam se ćelava. Bila sam prestravljena. Majka mi je rekla da je došla neka ‘sestra Bet’ i obrijala me u snu. Kada sam pitala hoće li ponovo prasti, rekla mi je da sumnja u to – priča Hana svoju strašnu priču.
Počela je da nosi šešire pa je njena škola uvela dan kad svi učenici mogu u znak podrške u školu da dođu sa šeširom i doniraju novac. O svemu su pisale i lokalne novine pa je Hana dobijala još novca. Jedna tinejdžerka je čak donirala celu svoju ušteđevinu koju je skupljala devet godina.
Stravična trauma prekinuta je nakon što je jedna Hanina učiteljica primetila da joj kosa ponovo raste, ravnomerno po celoj glavi. Svoje sumnje prijavila je policiji koja je uhapsila roditelje i Haninu baku. Poremećena majka priznala je svoje bolesne namere i branila se da boluje od Mihnauzerovog sindroma bližnjih, mentalnog poremećaja zbog kog odrasli namerno izazivaju simptome kod onih za koje brinu, najčešće deteta. Osuđena je na šest i po godina zatvora. Otac je dokazao da o prevari nije ništa znao i da je i sam žrtva bolesnog uma, presrećan što Hana ipak nije bolesna. Ipak, osuđen je za ugrožavanje deteta.
– Nikada kasnije mi se nije izvinila niti obratila, iako je novinama rekla da je to učinila jer se bojala da će je moj otac ostaviti pa je zato izmislila bolest – kaže Hana, koja je do 15. godine živela sa tetkom, a kada je otac izašao iz zatvora nastavila da živi s njim. Majka je pokušala da je kontaktira ali sa njom ne želi ništa.
– Ukrala mi je detinjstvo i bojim se njene blizine. To što mi je učinila i danas me proganja i verovatno to nikada neću preboleti – kaže Hana.
Pokušava da nastavi sa životom i studira socijalni rad.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com