Mesec je danas suv i beživotan, sterilan prirodni Zemljin satelit, sa zamrznutim pejzažom stotinama miliona, pa i milijardi godina.
Naučni članak objavljen u časopisu Astrobiology, Jana Kroforda (Ian Crawford) sa Univerziteta u Londonu i Dirka Šulca-Makuča (Schulze-Makuch) s državnog univerziteta u Vašingtonu, navodi da je taj, ali ne takav Mesec davno u svojoj istoriji po svoj prilici imao sve uslove za razvoj života, što bi značilo da je razumno računati s time da je na Mesecu života i bilo. I to ne samo jednom, nego u dva razdoblja u njegovoj istoriji, prenose mediji.
Prvi „prozor“ za razvoj života Mesec je imao pre četiri milijarde godina, kada se tek oblikovao iz prvobitne nakupine krhotina, uzajamno gravitacijski privučenih, a drugi pre 3,5 milijarde godina, tokom razdoblja svoje vulkanske aktivnosti. Ključno za oba razdoblja, navode naučnici, bilo je to što je tada Mesec morao biti okružen visokim koncentracijama raznih gasova koji su šikljali iz njegove unutrašnjosti, a tu je, u to se danas ne sumnja, bilo i jako puno vode.
Sve skupa, bilo je to vreme u kom je Mjesec imao uslove za razvoj života na nivou bakterija, isto kao što su i na Zemlji iz tog doba, u razdoblju od 3,5 do 3,8 milijardi godina, pronađeni fosili cijanobakterija. Sve da se život na Mesecu i nije razvio spontano, žestoki i vrlo česti udari asteroida u Zemlju iz tog doba u okolni svemir neretko su izbacivali krhotine i ima smisla pretpostaviti da su takve bakterije na takav način mogle sa Zemlje dospeti na Mesec. Kao što se, uostalom, pretpostavlja da je takva „razmena“ u geološkoj praistoriji postojala čak između Zemlje i Marsa.
„Moguće je da je život sa Zemlje naselio okolinu na Mesecu tokom tog prolaznog razdoblja postojanja uslova za život. Šanse za opstanak mikroorganizama na meteoritima sa Zemlje koji su udarali u Mesec bile bi povećane čak i s postojanjem makar i retke atmosfere na Mesecu u to vreme zato što bi atmosfera usporila brzinu udara u površinu“, napisali su naučnici.
Naučnici su u proučavanje mogućnosti postojanja života na Mesecu pre milijardi godina, krenuli primetivši da je na ovom svemirskom telu u prošlosti moralo biti jako puno vode ako se posebno od 90-ih računa da na tamnoj strani Meseca, u kraterima, u obliku leda ima i danas vode.
Poslednja istraživanja lunarnih stena pokazuju da u unutrašnjosti Meseca, u vezanom obliku, može i danas da bude vode, a da su stene na površini morale nastati u uslovima prisutnosti vode čak u takvim koncentracijama u kakvima je u to vreme bilo i na Zemlji.
Tokom vulkanskog razdoblja Meseca, pojedina mesta na njemu mogla su biti prekrivena pravim okeanom lave, što je važno ako se dalje analizira zato što znači da je Mesec morao biti okružen ogromnim količinama gasova koji su se oslobađali tim vulkanskim procesima. Autori se takođe pozivaju na ranija istraživanja po kojima je vode u tim debelim oblacima gasa moglo biti i više od 1.000 ppm (čestica na milion), što bi bilo, poređenja radi, nekoliko puta više nego CO2 danas na Zemlji.
„Na tom mestu, samo primećujemo, da bi već i 500 ppm vode tokom te faze… u principu bilo dovoljno za stvaranje vodenog sloja debljine jedan kilometar. Naravno da bi ovakva procena bila jako optimistična za bilo kakav lunarni okean, jer bi voda mogla biti stabilna samo uz postojanje guste atmosfere, ali to ilustruje koliko je vode tada moglo biti prisutno“, napisali su dalje.
Uz takve vulkanske aktivnosti, atmosfera je naprosto morala postojati, što znači da je moralo biti i vode u nekim razdobljima. A raznolikost hemikalija, voda, toplota kao što je do pojave života dovelo na Zemlji, logično je da bi isto učinilo i na Mesecu.
Sve da i nije bilo, a apsolutno je bilo, prštanja meteorita sa Zemlje prema Mesecu u to vreme, pojedini raniji naučni radovi navodili su da je za razvoj cijanobakterija prethodno bilo potrebno oko 10 miliona godina da bi se razvile molekule koje će kao gradivni elementi dovesti do stvaranja takvih organizama, a da je samom prelazu iz neživog u živi oblik postojanja trebalo tek nekoliko hiljada godina.
U tom slučaju, kako se Mesec polako hladio, gubio i atmosferu i površinsku vodu, osušio se i postao sterilan usled svega toga, pa i svemirskog zračenja, čovečanstvo na površini sigurno negde čekaju fosili tih bakterija, originalnih vanzemaljaca koji su tamo živeli pre toliko vremena.
U maju ove godine NASA je objavila da sa svojim komercijalnim industrijskim partnerima namerava da proširi svoje planove za istraživanje Meseca, i da bismo već 2022, za četiri godine, mogli dočekati NASA-inu misiju na Mesec za istraživanje početka ere intenzivnih letova ljudi na naš satelit i daljnja istraživanja. A u toj priči NASA jako računa na to da na Mesecu i danas ima vode, i to u velikim količinama, prenose mediji u regionu.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com