Milioni ljudi i danas, posebno na Bliskom istoku i u Aziji, svoju posetu kupatilu završe ispiranjem čistom vodom. Arheolozi i antropolozi obavili su dosta zanimljivog, ali i “prljavog” posla dok su otkrili kako su higijenu održavali ljudi različitih kultura. I evo šta su otkrili.
Ako biste se opustili u javnom toaletu u drevnom Rimu, koristili biste tresorium da se posle obrišete. Ova drevna naprava za brisanje bila je sastvaljena od štapa na koji je bio pričvršćen sunđer natopljen sirćetom ili slanom vodom, piše National Geographic. Tresoriumi se spominju i u rimskoj literaturi, a posebno jeziv opis upotrebe ove napravice pronađen je u Senekinom pismu zvaničniku Lucilusu, u kom mu govori o samoubistvu jednog nemačkog gladijatora – koji je štap okićen sunđerom “posvećen najbezobraznijim usevima”, gurnuo sebi u grlo, radije nego da se bori sa divljim životinjama.
Istina, nije sa sigunošću utvrđeno da li su Rimljani koristili tresorium za čišćenje tela ili toaleta, ali svakako je uticao na razvoj “opreme” koja se koristi u toaletu.
Iako nisu sigurni za šta je korišćen tresorium, sigurni su za pessoi, drevni grčki i rimski ekvivalent današnjem toalet papiru. Bio je to manji ovalni kamen ili parče keramike. Ovaj drevni “toalet papir” pronađen je u ruševinama antičkog sveta, ali je i ovekovečen na peharu za piće starom 27.000 godina, a na kom je predstavljen čovek kako čuči i koristi svoj kamen. Pessoi se čak spominje i u Talmudu.
Još jedno kreativno rešenje za brisanje iskopano je 1992. godine na mestu za odmor na drevnom putu svile, na severozapadu Kine. Tamo su arheolozi otkrili sedam takozvanih “higijenskih štapića” – štapića od bambusa ili drveta obmotanih krpom. Krpe na štapovima starim 2.000 godina bile su prekrivene nečim što liči na ljudski izmet, a mikroskopskom analizom je potvrđeno da ti ostaci sadrže parazite koji se inače nalaze u ljudskim crevima.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com