Renomirani teorijski fizičar Stiven Hoking smatra da vreme nije počelo sa Velikim praskom, već da se pre toga jednostavno kretalo u drugom pravcu.
Šta je postojalo pre Velikog praska?
„Granični uslovi univerzuma… su bili takvi da nije bilo granica“, izjavio je Hoking nedavno za Nacionalnu geografiju, a prenosi B92.
Drugim rečima, nije bilo vremena, jer je vreme oduvek postojalo, samo u drugačijem obliku.
Hoking je rekao fizičaru Nilu Degrasu Tajsonu da je, usred skoro beskonačno male kvantne pene singularnosti Velikog praska, vreme postojalo u svom „iskrivljenom“ stanju. Bilo je deformisano duž druge dimenzije, uvek se fraktalno približavajući ničemu, ali nikad ne postajući ništa.
Veliki prasak koje je stvorio nešto ni iz čega tako u suštini nikada nije postojao, već stvari samo tako izgledaju iz naše perspektive.
„Svi dokazi upućuju na to da univerzum nije postojao kao takav oduvek, već da je imao svoj početak, pre oko 15 milijardi godina“, rekao je Hoking tokom jednog od svojih predavanja.
„Morao je da postoji početak. U suprotnom univerzum bi sada bio u potunom stanju haosa, a sve bi imalo istu temperaturu. U beskrajnom i večnom univerzumu, svaka linija vida zaustavila bi se na površini zvezde. To bi značilo da bi noćno nebo bilo svetlo kao površina Sunca. Jedini način za izbegavanje ovog problema bilo bi kada, iz nekog razloga, zvezde ne bi sijale pre određenog vremena“, dodao je.
„Gustina bi bila beskonačna, ono što mi nazivamo singularnošću. U singularnosti, svi zakoni fizike prestaju da važe. To znači da stanje univerzuma nakon Velikog praska ne bi zavisilo od onoga što se dešavalo pre njega jer bi deterministički zakoni koji vladaju univerzumom nestali za vreme praska“, kaže Hoking, koji dodaje da je ovo pitanje dugo mučilo fizičare.
„S obzirom na to da događaju pre Velikog praska nemaju nikakve opservativne posledice, mogu se i izostaviti iz teorije, i reći da je vreme počelo sa praskom. Događaji pre Velikog praska jednostavno nisu definisani, jer je postoji način da iko izvrši proračun u vezi sa time što se tada dešavalo“, objašnjava fizičar.
„Kvantna teorija uvela je novu ideju – imaginarno vreme. Zvuči kao naučna fantastika koja je uvedena u seriju Doktor Hu. Ipak, reč je o jedinstvenom naučnom konceptu. Možete ga zamisiti na sledeći način. Možete predstaviti vreme kao horizontalnu liniju; na levoj strani nalazi se prošlost, na desnoj budućnost. Ali, postoji još jedna vrsta vremena, u vertikalnom pravcu. Ono se zove imaginarno vreme, jer nije vrsta vremena koje normalno doživljavamo. Ipak, realno je koliko i ono vreme na koje smo mi navikli“, kaže Hoking.
Za sada još nema fizičara koji podržavaju ovu ideju, ali su se Hokingova predviđanja i ranije pokazivala tačnim, prenosi australijski portal Njuz.
Ono što svakako znamo jeste da, kada je reč o Velikom prasku i crnim rupama, naše razumevanje fizike počinje da se slama.
Jedina pouzdana stvar koju znamo u vezi sa malim kvantnim gradivnim jedinicama našeg univerzuma jeste da su vrlo nepostojane. Čak i obično posmatranje može prouzrokovati njihovu promenu. Mogu da se nalaze odjednom na dva mesta, ili u dva različita stanja.
Čini se da predstavljaju fizičko otelotvorenje verovatnoće i potencijala; elemenata stvarnostu koji još nisu odlučili gde če otići.
Uprkos tome što utiče na naš život, još ne znamo šta je vreme, niti odakle dolazi.
Znamo samo kako funkconiše, i znamo njegove posledice.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com