U Srbiji je, izgleda, i gladovanje zabranjeno. Strahujući da će ostati bez posla, grupa od tridesetak radnika zaštitne radionice „Zastava inpro” u Kragujevcu stupila je u utorak u štrajk glađu, ali im je inspektor rada juče saopštio da naš zakon ne poznaje takav vid protesta. Činovnik Ministarstva rada nije se, doduše, izjasnio da li će i kako kazniti radnike, ali im je objasnio da se u Srbiji, po zakonu, ne sme štrajkovati glađu.
Radnici „Zastave inpro” koji štrajkuju glađu pripadaju kategoriji invalida drugog i trećeg stepena. Nekada su radili u „Zastavinoj” fabrici automobila koja je, praktično, ugašena 2008, kada je u Kragujevac došao „Fijat”. Po nalogu države, koja je čuvala socijalni mir, raspoređeni su u „Zastavu inpro”, iako ni u toj firmi za njih nije bilo posla.
Od gubitka radnog mesta navodno ih je štitio protokol koji je sindikat potpisao sa tadašnjim ministrom Mlađanom Dinkićem. Ispostavilo se, međutim, da je taj protokol „mrtvo slovo na papiru”, koji ne obavezuje ni našu državu, a ni francusku kompaniju „Trigano” koja je od „Zastave inpro”, letos, preuzela proizvodnju automobilskih prikolica, što je bila osnovna delatnost ove zaštitne radionice.
Država je francuskoj kompaniji prodala samo mašine za proizvodnju prikolica, ne i „Zastavu inpro” kao privredni subjekt. Ta privatizacija je obavljena po modelu prodaje pokretne imovine. Mašine su francusku kompaniju koštale 287.000 evra, a „Zastava inpro” je od izvoza prikolica godišnje prihodovala oko četiri miliona evra.
– Prodate su samo mašine, jer zaštitna radionica, po zakonu, ne može da se privatizuje kao preduzeće – objašnjava Branko Veljović, direktor „Zastave inpro” u okviru koje su ostali pogoni krojačnice, štamparije i metalne galanterije.
Od oko 190 radnika „Zastave inpro” koji su pravili prikolice, francuski „Trigano” je preuzeo njih 160. Ostali su stupili u štrajk glađu, budući da za njih nema mesta ni u pogonima preduzeća koji nisu privatizovani i koji se još uvek vode kao „društveno vlasništvo”, mada je ta kategorija svojine odavno izbačena iz našeg Ustava.
– U krojačnici, štampariji i pogonu metalne galanterije ostalo je stotinak radnika, a samo nas hoće da proglase tehnološkim viškom, iako je država potpisala protokol u kome stoji da smo mi invalidi nekadašnje fabrike automobila zaštićeni od gubitka posla. Sad nam još kažu da ni štrajk glađu nije po zakonu, a bilo je po zakonu kada je direktor Veljović sebi dodeljivao stimulacije i naknadu za rad u hladnom – kaže predsednik Štrajkačkog odbora Stevan Pušonja, koji napominje da radnici neće biti protiv socijalnog programa, ukoliko se prethodno postigne dogovor o visini otpremnine.
Navodeći da se „Zastava inpro” nalazi u ozbiljnim finansijskim problemima, direktor Veljović je odbacio optužbe na svoj račun i pojasnio da plan reorganizacije preduzeća, sa kojim je država upoznata, podrazumeva i gašenje određenog broja radnih mesta. Prema njegovoj proceni, „Zastava inpro” bi mogla da ode i u stečaj, ako se započeti proces podržavljenja zaštitnih radionica ne sprovede do kraja.
Autor: Brane Kartalović, Politika
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com