U vodama Tihog okeana, uz zapadnu obalu SAD i Kanade, živi pacifička električna raža. Ova čudna životinja je usamljenik. Obično se može pronaći na peščanom dnu okeana, uz kamene grebene ili skrivena u morskoj travi, na dubini od tri do 200 metara.
Telo pacifičke električne raže je mlitavo, ovalnog oblika, s kratkim zdepastim repom. S obe strane glave nalaze se električni organi bubrežastog oblika. Leđa ove životinje su tamnosiva, plavkasta ili braon boje, često s crnim pegama, dok joj je stomak nešto svetliji. Ima 25 do 28 malih zuba u gornjoj i 19 do 26 u donjoj vilici. Ova raža živi od 16 do 24 godine. Mužjaci su u proseku dugi 65, a mogu porasti i do 92 centimetra, dok su ženke krupnije i dostižu 140 centimetara dužine. Veći primerci teški su oko četiri kilograma.
Električna raža hrani se uglavnom ribom, kao što su plovac, skuša, sardela, oslić i haringa, ali jede i glavonošce. U noćnim potragama za hranom plen locira uz pomoć posebnog sistema senzora koji detektuju magnetno polje koje proizvodi svaka riba. Tako može da otkrije i plen sakriven u pesku. Tokom dana raža miruje na dnu, delimično zakopana u pesak, čekajući u zasedi. Plen omamljuje električnim udarom i obavija svoje telo oko njega. Krupnija životinja može proizvesti električno pražnjenje od 50 volti.
Zbog svoje veličine i sposobnosti da se brani elektrošokovima, pacifička električna raža ima malo prirodnih neprijatelja. Samo ponekad strada kao žrtva morskog psa i nekih riba mesoždera. Ronioci se često upozoravaju na oprez u vodama u kojima živi pacifička električna raža, pošto njen udar može da onesvesti odraslog čoveka. Ukoliko se oseti ugroženom, ova životinja ustremiće se pravo na plivača.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com