Do 5. oktobra 1842. godine piva su bila tamna i mutna, a onda je jedna grupa entuzijasta „prosvetlila“ ovaj napitak. Da li ste znali to?
Jozef Grol započeo je trijumfalni pohod sa pivom poznatim kao „plzensko“ ili „pilsner“ (na nemačkom). Imitirano tokom veka i po, nazvano je Pilsner Urquell, to jest „plzensko sa pravog drevnog izvora“, da bi se razlikovalo od drugih, koja su mnogi pravili na sličan način i nazivali ih „pilsner“, iako nisu bila iz Plzena. Godine 1844. napravljen je prvi frižider, što je pomoglo širenju popularnosti „lagera“, to jest, svetlog piva. Matrin Salcman odneo je 1845. godine plzensko čudo od piva u prestonicu Bohemije, Prag, gde je ono odmah postiglo uspeh. Ubrzo je otvorio pivnicu „U Salcmanu“, koja još uvek uspešno radi. Godine 1858. „lager“ osvaja i Sjedinjene Američke Države, postajući popularniji od tamnog piva, koje ostaje sinonim za zimsko ispijanje tog napitka. Tokom srednjeg veka „privilegija“ proizvodnje piva bila je jedna od najznačajnijih stvari u srednjoj Evropi. Povlastice su davali vladari, a narodu su služile kao odličan ventil u tegobnom životu prepunom rada.
Lekari i sveštenici preporučivali su ga umesto vode, jer su zbog nje često izbijale smrtonosne zaraze. Iako je pivara bilo mnogo, kvalitet piva bio je prilično slab. Oko 1800. godine pivarstvo je doživljavalo krizu. Pravile su se dve vrste piva: pivo sa gornjom fermentacijom, kratkotrajnije, i pivo sa donjom, nešto dugotrajnije. Plzenska su uglavnom bila ona sa gornjom. Od 1.052 pivare, koliko ih je tada postojalo u Bohemiji, 938 pravilo je baš ovakvo pivo.
Godine 1839. grupa od oko 200 građana Plzena osnovala je „Gradsku pivaru“. Arhitekta Štelcer načinio je divnu zgradu, a iz Bavarske, u kojoj se pravilo pivo donje fermentacije, stigao je Jozef Grol, koji je napravio plzensko pivo sa lokalnim obeležjima. Hladni podrumi od kamena peščara i drvena burad dali su mu jedinstven ukus. U podrumima je temperatura uvek nekoliko stepeni iznad nule, čak i tokom leta. Pivara je sagrađena 1892. godine, a 1899. godine nazvana je „Prazdroj“. Sama za sebe predstavlja remek-delo arhitekture. Godine 1933. praktično je progutala čuvenu pivaru „Gambrinus“, koja je nastavila da pravi svoje vrste piva, kao i „Pivovar radegast“, sada u sastavu „Prazdroja“. Tu je i Muzej piva, smešten u zgradu koja je u srednjem veku služila kao sladara. O istoriji piva ovde svedoči oko 18.000 eksponata.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com